Почетна » Поезија из рукописне збирке Игора Марковића

Поезија из рукописне збирке Игора Марковића

од Други Пишу
0 коментар

Поезија из рукописне збирке Игора Марковића, која је тренутно на читању код проф.др. Предрага Јашовића. А биће објављена, надајмо се, до пролећа. Ради се о поезији која се ослања на социјална и егзистенционална питања малих људи.

ФЕСТИВАЛ
Циркус на периферији
Урбаног организма
дивље животиње веселе домаће
са ушећереном јабуком у зубима
свак је пазарио карту акцизом
за домаћина из првог реда
а он је ту пословно
зарад изгладнелих мајмуна
да кличу за њега.

КОВЧЕГ
Стабло се посложи на земљи
деблом да потхрани камин
И не окриви дрвосечу за кончину
и птицу бескућницу без гнезда
и хлад што неста због огња
и сипац што зазвижда у жару
и гар што поста пепео
и пепео што разнесе ветар
Само дрводељу са зубатом тестером
што од живота удешава шкрињу
за гробни квадратни метар.

КОРЕН ПРКОСА

Дивљи моји
како да разумем зашто нам гледају у зубе
И вековима мамузају потомке
отимају пашњаке
Усуд смо другачије нарави
Дивљи столећима засејавамо јаме
клијамо из гробова као жито
за жетву хлебу са седам кора
Је л то подсетник да се не дамо у амове
И не теглимо кривду туђих царстава
Ништа до свог крста на леђима
А тровали су нас
На пању делили
Ватром прогонили
Можда су желели да буду ми
Да изуче како куца то срце
И избија огањ из груди
На позив части и одјек звона
Да постану
Иконе које не говоре језик мржње
Ни када славе
Моле
Ни када гину пред силом за своје
Дивљи
Столећима нам нуде узде
Као дарове за сопствене рогове
Да окују Народ који на свом пашњку.

подно темеља светиња зна да гладује
опстаје дигнутог чела загледан у сунце
Ми дивљи можда пред Богом помало и сличимо на пркос
И сигуран сам да и када последња шљива од муке повије
И заувек као мит са њом преостали од нас нестане
Исклијаћемо опет из ината
Овде где од вајкада мајке заливају синовима корен
у пукотинама асфалта

О СТОЦИ СИТНОГ ЗУБА

изабрани уштрокаве руке
сваки пут када дотакну образ
не од ораница које потопи киша
као да свиње не воле блато
омаж себи казују често
носе у џепу маказе за стрижбу
свакој по комад за капут од вуне
пред шталама лавље бисте ричу
за тор овца плаћа рачуне
лако је онда спознати свињу
своје младунце кад збрине
искључиво
колико год папцима да се пропне
никад не може
погледати у сунце.

ПОТРОШАЧКА КОРПА

освану
скупоцена кутија за хлеб
од хладног челика
на гуменим точковима
и покретним поклопцем
у луксузном кварту
крај главне улице
по сред свеже поплочаног тротоара
углачана као ципеле буржуја
вечерас када се разиђе промет
доћи ће
Незнани
Нико
са штапом убраним са крова бескућника
и торбом стегнутом у длан
трампиће понос за одбачену векну срећника
и фер са псима делити
ако у новој не разгрне залогај
похитаће старој
свикнут на глад
мрмљајући као до сада
себи у браду.

Игор Д. Марковић је рођен 15.05.1988. Школовао се у Лесковцу и Београду Новинар и колумниста Објављиван у периодици.
,,PoezijaSRB’’, ,,Bookche’’, ,,Kvaka’’, ,,Slovoslovlje’’, ,,Trn’’, ,,Kazaljka’’, ,,Suština Poetike’’, ,,Caš Prirode’’, ,,booke.hr’’ , ,,Pomak’’, ,,Covjek-casopis’’

Са првом збирком у штампи

 

 

Foto, Kazaljka.net

 

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар