Док се Градска управа позива на извештаје Градског завода за јавно здравље тврдећи да ваздух није загађен услед пожара на депонији у Винчи, притом користећи прилику да оптужи два независна регулаторна државна тела за „дизање панике и застрашивање суграђана“
Организације и стручњаци упућени у проблематику животне средине и даље упозоравају на недостатке у информацијама и решењима које градска власт нуди за овај проблем.
Након што је дим са депоније у Винчи донесен ветром једне вечери „пробудио“ Београђане, пробудило се и њихово интересовање за овај проблем, његове ризике по здравље и животну средину, али челници града уверавали су их да је „све у реду“ нудећи извештаје Градског завода за јавно здравље који показују уобичајен ниво штетних материја у ваздуху. Затим је јавно иступање проф. др Ивана Гржетића, декана Хемијског факултета, „пробудило“ нове сумње у веродостојност ових извештаја, када је навео да у Србији не постоје адекватни уређаји за мерење свих штетних супстанци које се ослобађају у пламену са депоније каква је Винча.
– Та депонија је обично сметлиште, а пламен којим то ђубре гори је врло богат органским супстанцама, токсичним и канцерогеним и њих морамо да пратимо. За сада се то не ради – навео је Гржетић, образлажући да се то не ради јер у Србији не постоје ни опрема ни лабораторија у којој би се вршила таква мерења. Он је упозорио и да је у обавези Града да реши проблем те позвао јавност да изврши притисак на градску власт да се депонија санира.
У том је реаговао Заштитник грађана апелујући на поштовање права на доступност информација и затражио од институција надлежних за мониторинг и објављивање резултата квалитета ваздуха достављање свих информација о начину и резултатима извршених мерења, као и врсти загађујућих материја чије је мерење вршено. Овом захтеву придужио се и Повереник за информације од јавног значаја који подсећа власти да ове информације грађанима морају да буду доступне на једноставнији начин.
Градска управа одговорила је да су грађани упознати са извештајима Градског завода за јавно здравље као „једине релевантне институције“ те да представници независних институција „застрашују грађане и дижу панику“ оваквим захтевима.
На наводе Градске управе да су „потпуно бесмислени, неоправдани и злонамерни захтеви повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића и вршиоца дужности заштитника грађана Милоша Јанковића да се објаве резултати мерења загађења ваздуха у Београду“ одговорио је Повереник за информације од јавног значаја тврдећи да је „бесмислено“ њихово реаговање.
„Ако је нешто бесмислено, то је управо реаговање градске управе и њено позивање на ноторно познату чињеницу да су „подаци већ доступни и објављени“ на сајту града. Поверениково подсећање односи на обавезу „комплетног и објективног информисања“, што подразумева више од објављивања чињеница које говоре у прилог томе да је „све у реду“, стоји у саопштењу. Повереник такође спомиње да су „изузетно компетентни стручњаци указали да објављени подаци не обухватају неке елементе који могу бити изузетно опасни по здравље људи“. Он даље инсистира да је градска управа у обавези да такве сумње или изричито демантује или потврди уз одговор на питање „зашто“ мониторинг не обухвата поменуте елементе. Повереник је оценио да управа, по питању решавања овог проблема „дугује јавности“ много више информација од тога да „стижу понуде“ неких иностраних фирми.
„Град да позове стручњаке за решење“
Поводом пожара на депонији у Винчи, оглашавале су се и друге организације и стручњаци које се баве заштитом животне средине инсистирајући на објективном информисању грађана о узроцима и тренутном стање на депонији Винча. Организација „Млади истраживачи Србије“ залаже се за правовремено и објективно информисање грађана о узроцима и тренутном стању на депонији, потенцијалним последицама по здравље грађана, корацима које треба предузети ради спречавања штетног утицаја, као и о даљим поступцима Града. Они још и указују да су „од информација о стварном стању на терену, доступне само оне које објављују градске власти и институције“ те да се „плаше да ће највећу цену, како по здравље тако и по џепу, платити грађани“. Они су навели да је Винча један од проблема заштите животне средине у Србији који је почео заиста да гори, као резултат вишедеценијског занемаривања управљања комуналних отпадом, непримереног депоновања отпада и недостатка сарадње међу институцијама. Они, стога позивају градске власти да хитно оформе групу стручњака (како институција тако и представника организација цивилног друштва, нарочито универзитета) како би се пронашло решење за проблем пожара на депонији Винча.
