Имајући у виду дијапазон досадашњих оправдања одбране за одлагање рочишта, очекивао сам да, поред Ковида-19 и зубобоље, и завејани пут од Гроцке до суднице буде могући разлог за ново одлагање. Путари и зимске службе су ме демантовале. Одбрана је започела другачију врсту опструкције у којој је циљ дискредитација и изузеће судије Жугића због његове наводне пристраности.
Овим је настављена опструкција суђења у којем је претходних пет рочишта било отказано због болести окривљених. Од октобра прошле године нема никаквог помака, иако су докази изведени а сведоци саслушани. У таквим околностима одбрана се сада фокусира на дискредитацију судије Жугића. Његово изузеће довело би до поновног суђења, наравно од почетка, иако је ово постојеће ушло већ у трећу годину.
Све што се догађа у вези и око овог суђења делује крајње обесхрабрујуће за атмосферу у којој раде новинари и овдашњи медији. Уместо да ово суђење буде својеврсни показни пример, оно се претворило у полигон на којем адвокати оптужених и сами оптужени до крајњих граница користе све што им падне на памет у широком дијапазону могућности у циљу опструкције доношења пресуде.
У таквим околностима, угроженој новинарки телевизије Н1 Јелени Зорић не преостаје ништа друго него да изађе у јавност поводом обраћања адвоката Светослава Бојића, браниоца Предрага Колувије главнооптуженог у случају „Јовањица“. Понашање овог адвоката било је разлог да привредно друштво Adria News доо (које се бави производњом телевизијског садржаја за телевизију Н1) поднесе дисциплинску пријаву дисциплинском тужиоцу Адвокатске коморе Београда Дејану Николићу.
Осећај који имам током суђења поводом паљења куће Милана Јовановића и убиства Славка Ћурувије сублимирала је Јелена Зорић која признаје да „не престаје да се се бори иако се сваког дана осећа немоћном“.
Знам да има многих који једва чекају да клонемо духом и одустанемо. Или да заузмемо позицију жртве не чинећи никакав напор да се супроставимо, узвратимо, делујемо…То се неће десити све док постоји и промил шансе да створимо здравије, пристојније и безбедније окружење за рад овдашњих медија и новинара.
Зато сматрам да у данима када је почело „изражавање интереса“ за вакцинацију против Ковида-19 треба озбиљно размотрити идеју да новинари и медијски радници имају приоритет током вакцинације. Податак да је више од 600 новинара широм света преминуло од заразе коронавирусом у довољној мери је алармантан да и на овакав начин друштво и држава треба да покажу да брину о овдашњој „седмој сили“ која због природе свог посла мора да излази на терен и бележи дешавања у којем су изложенији вирусу од неких других групација становништва.
Веран Матић Јавни сервис.нет
