У Гроцкој се ништа не мења. Променили се , делимично, одборници, променио се предеседник, један, други, али суштина остаде иста. И даље су присутни, како господин Тодоровић рече, и божури, али и нарциси. Једном речју цвет до цвета. Башта у којој све цвета али ништа не рађа.
Тешко је у Гроцкој бити било шта. Тешко је бити одборник који нема слободу изношења личног мишљења и који не сме ништа друго осим да дигне руку када му је речено. Наравно, осим ако ниси опозициони одборник.
Тешко је бити председник Скупштине који не контролише одборничку групу која је већинска у коалицији. Добијеш директиву и поступаш по њој. Потпишеш одлуку коју је Скупштина донела, а да се на скупштини отворено постави сумња у то ко је предлагач, односно укаже се на видно изостављање предлагача. Тешко је бити свестан реалне (не)моћи али се трудиш да се уклопиш и да стиснеш зубе. Тешко је бранити политику за коју си свестан да ти није блиска и да ту немаш пријатеље, односно да су ти пријатељи са супротне стране, али гураш даље јер … Шта ћеш?
Тешко је бити председник општине када немаш своје људе, него тим правиш од намета и наслеђа. Од рестлова. Правиш икебану од онога што мораш и можеш да убереш. Тешко је бити Председник општине који није поникао у Општинском одбору странке на територији на којој сада спроводи некакву локалну политику, а не зна се ни чију. Требало би да то буде политика тог истог Општинског одбора који га до избора, није ни видео, а ни познавао, али и без тога је тешко спроводити ту политику када се не зна ко води тај одбор. Да ли га води, још актуелни, председник ОО господин Пантелић, или надазорни орган у лику господина Чупковића, или пак нови шеф одборничке групе, а вероватно и нови председник ОО, господин Крајиновић, а можда и нови надзор из Бачког Петровца.
Тешко је то када немаш политичко искуство, а желиш да имаш интегритет и да оствариш ауторитет. Тешко је када знаш да ниси ту зато што си заслужено предложен од локалног чланства, него те неко „пријатељски“ предложио. Тешко је то. Таква ситуација ставља свакога у гард, у одбранбени положај и борбу за доказивањем, а без реалне моћи. То само диже тензије и повећава неразумевање. Не одлучујеш ништа, за све чекаш одобрење, а тражиш да те ниже рангирани питају и још да ти пруже поштовање какво мислиш да заслужујеш. Тешко је када те они који су стали иза тебе, као њиховог предлога, сада, по кулоарима, одбацују јер не могу да ураде оно што су хтели, и замислили, јер су схватили да је извршна команда негде другде а за тебе кажу „ма пусти га“.
Тешко ако видиш како је прошао твој предходник и да ће и теби, као и њему, сви једног дана окренуту леђа јер те никада неће прихватити као свог. Једноставно ниси њихов. И они који су те предложили некоме, и они који су те убеђивали да се тога прихватиш, сви ће једва чекати да паднеш. До тада ћеш видето лажно пријатељство са све широким, срдачним, осмехом и речима председниче – „брате“.
Где је и шта ради дојучерашњи председник Пантелић? Ко са њим комуницира? Ко му је остао од „пријатеља“, а сви су га много волели. Грлили га, улизивали се а у души многи су га мрзели јер ни њега нису до , оних избора, познавали. Где су сада ти вајни сарадници и „пријатељи“? Ах, да, сада имају новог председника.
Ово је сада само почетак. Првих 100 дана. Ова гарнитура, реално, није ни могла да уради ништа у ових 100 дана јер та, слична, баштенска гарнитура није ништа урадила ни за предходних 12 година. Ништа. Пробали су са отправником возова, фризерком па и са привредником али … Сада су у ватру бацили лекара. Мисле титула ће бити довољна. Сумњам. Не воли ова наша ситна душа, ни успех, а ни титуле, поготово ако још нема утемељење у теренском минулом раду.
Једина новина са којом садашњи тим наступа је боље плаћање одборника како би се купио ред, рад и дисциплина. Лоше састављен предлог без конкретног предлагача и веома двосмисленим правилником. Месечна надокнада за рад или за нерад, зависи какав је месец, износиће 40 000 динара месечно. Можда и дупло више. Пристојна свакомесечна сума за двосатни рад у сваком трећем месецу. За те новце, по актуелним поређењима, може купити сваког месеца 3636 јаја. Ако одборник буде јео по два јајета дневно , за само једну месечну надокнаду, може да преживи 1818 дана или безмало 5 година. Ако узмемо у обзир да мандат траје 4 године односно 48 месеци, и да месечно добије по 40000 динара долазимо до суме 1 920 000 динара. За ова , скоро, два милона може да купи 174 545 комада јаја и да , комзумирајућу по два комада дневно, преживи 87 272 дана или 239 година.
Издвојио се један одборник из владајућег букета, који је разбио монотонију диктата, и гласао против те „лоше“ одлуке који „нико није предложио“ а Скупштина је усвојила. Господин Анђелковић је потврдио ону Шилерову изјаву да „Само економски независан човек може бити слободан човек“. Да ли је то став који ће он примењивати још неки пут или ће, за ово искакање из колоне, добити опомену, видећемо? Да ли је ово сигнал да је неко погрешио позвавши дотичног у ову параду политичког поноса или пак неко договорно приказује демократску димензију у устројству одборничке групе, не верујем. Мислим да је овог одборника, просто, била срамота да прихвати ову накнаду и да је ово преседан, који је одобрен, и који се неће поновити.
Из свега овога произилази да сендвичи више нису интересантни.
Сада су јаја у игри.
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација – карикатура, Жиг инфо/Вештачка интелигенција
