Љубише Прелетачевића у српској политици нема већ неко време, али прелетања и даље има… И углавном је једносмерно, а у последњем времену, што се тиче напредњака, из једног клана у други.
Љубиша нам је долазио из Младеновца, место за које је задужен и садашњи директор Паркинг сервиса, Андрија Чупковић. Повереник је и ОО СНС-а Младеновац и Гроцке и однедавно Сурчина. Чупковић је један од малобројних Весићевих кадрова који је преживео Шапићеву чистку.
Вероватно је то претекло из чињенице да је Чупковић, осим што је променио више странака, променио и кланове унутар СНС-а. Морао је Чупковић да буде у почетку близак са кланом Небојше Стефановића, јер је „оперирао“ по Раковици. Када је Стефановић смењен, Чупковић га се међу првима одрекао.
До недавно, по Гроцкој је био стално уз Ану Брнабић. Није му сметало што Ана долази из геј света, што заступа неке друге вредности него његови претходници у које се верно клео.
Данас када је све препуштено Александру Шапићу, заборавио је Чупковић на Ану и постао је његова десна рука. Данас, где је Шапић, ту је и Чупковић.
Колико су Ана и Шапић дијаметрално супротни говори недавно одржан састанак СНС-а у Гроцкој. Шапић је рекао, између осталога, да нам на мала врата уводе геј лоби, да се то више не зна шта ће бити, као и да му највише нож у леђа забијају његове страначке колеге. Највећи аплауз је добио од Чупковића.
Милун Васић из Јагодине је то најбоље описао у недељнику Време, 672 броју:
У историји нашег политичког живота дешавало се да човек напусти странку, оде у неку другу и оствари неки свој, најчешће јако себичан циљ. Дешавало се, скоро увек, да тај човек свој чин образложи јако озбиљно и принципијелно: „Моја бивша странка је изневерила свој програм, а начела програма моје будуће странке су ми ионако одувек била ближа срцу. Ово чиним у интересу својих бирача, свог града, Србије… Не, нисам тражио ништа и нисам ништа узео.“ Дешавало се, исто тако, да тог човека остали актери политичког живота, па и сами бирачи погрдно назову „прелетачем“. Дешавало се, скоро увек, да „прелетач“ не донесе неку вајду својој новој странци. Дешавало се, врло често, да јој донесе штету и напусти је на првој кривини.
Оно што се није дешавало је да странка напусти човека, прелети у другу странку, јавности поклони објашњења која смо већ навели и доведе до последица које смо, код јадних „прелетача“, већ више пута видели.
Тако долазимо до новог феномена нашег политичког живота крштеног као „феномен удаваче“. Овај термин није погрдан суи генерис, али суфикс вуче ка пежоративности. Удавача није „девојка на удају“, „млада“, „невеста“, већ више нешто као „престарела млада“, „очајница“, „половњача“ која по сваку цену мора да нађе ђувегију. Што пре.
Ова појава свакако има политички легитимитет. У политич(арс)ком систему вредности врхунски успех је доћи до власти и остати у њој. Шта ко ради, себи ради, па треба препустити оцену о томе бирачима.
Оно што смета добром укусу, загађује јавну атмосферу и потпомаже опасној магли у медијима и главама су објашњења којих смо се наслушали ових дана.
Молим вас, „удаваче“, удајте се без крупних речи!
Нека ми народњаци и социјалдемократи не објашњавају своје програмске сличности и нека либерали не хрле у загрљај социјалиста све говорећи да је реч о заједничком програмском наступу!
И нека „удаваче“ на венчању не облаче бело, јер је та боја резервисана за оне младе које у брак ступају као девице. А ђувегијама, јаким странкама које овом приликом љубим у скут и у руку, нека је Бог у помоћи!
Ја бих на крају додао да, не кажем да фамозни прелетачи нису битанге које заслужују презир. Само је смешно да се зрели људи увек изнова ишчуђују над нечим што је (одавно) постало толико нормално да више нико није кадар замислити будућност у којој се људи неће продавати односно куповати..
Жељко Маторчевић
