Гроцка као центар света. Све се више афера открива и то, гле чуда , у Гроцкој. Како то да нема неких тешких откривања мутних или глупих дешавања у неким другим срединама него испада да се све ноторне глупости и мутне радње дешавају у Гроцкој.
Да ли је процењено од стране руководства СНС да је Гроцка тамо неки „забигуз“ и да нико неће обраћати пажњу шта се у њој дешава или се све ово исто дешава и у другим општинама, само се мање мешетари и подмеће. Мислим да оваквих „ковина“ има свуда али да се то мање износи у јавност.
Дефинитивно Гроцка јесте општина која је одувек служила за намирења страначких кадрова још из доба радикала а и у наставку напредних радикала. Овде су многи били на платном списку док им странка није нашла адекватно место у неким „озбиљним“ државним институцијама или фирмама. Један председник општине са Чукарице, док је чекао намештење, примао је плату у комуналном, а да не заборавимо и директора ЕПСа. Гроцка је служила као одскочна даска за многе ствари и преко ње су се куповали положаји. Сећам се гасификације. Први уговор од смене власти после 2012. је био уговор о гасификацији и ето чуда добијено је место директора железнице. Сетите се и експерименталног похода „LA Eagle International“ и фамозног уговора који смо ми одбили али су неки прихватили. Срећом по општину. вратили смо се убрзо и прекинули процес пропасти који је отворен.
На сцени су исти дресови али су се играчи променили. Некада је овај оркестар имао диригента, па су сви и свирали како је он диктирао темпо и тоналитет, а сада је свако виолина само за себе. Сви свирају, а музике нигде.
Чињеница је да „риба смрди од главе“ и да је ту основни проблем. Нема међу овом поставом лидера који може да умири овај талас новокомпонованих каријериста. Ко год је дошао са стране одмах је добио место у општини. Ко год, до јуче, није знао шта је политика, тај је добио функцију. Ко год да је довољно покварен, тај ће намештати неког другог и привидно напредовати. Часне људе склањају а способне терају. Подметање и лаж су спортске дисциплине у Гроцкој. Ништа у Гроцкој није више свето. Ни братство, ни кумство, ни колегијалност. Ни странка, ни партија, ни грађанин, а ни одборник. Постоји само један циљ којем сви стреме, и за који се сви моле, а он се зове кабинет и фотеља председника. Сви би исто, а већина њих није способна ни да сагледа да ли би могла да обавља ту функцију,а и како би. Немају са ким да се пореде. Када погледају који полусвет је постављен на разноразне функције, свако сам себи каже: „ово би ја боље.“ Тужно је што су у праву јер вероватно би и могли боље, али несхватају да они сами, свијим ћутањем, држе ту булументу на тим местима. Ако погледају садашњег председника, онда су сви бољи од њега. Сви су способнији па је и логично да гађају његово место. Они који би да остану у политици, они би да буду председници, а они који су изашли својевољно, или под озбиљном суњом да иза њиховог одласка стоји актуелни „фрути“, они би да подпомогну неког како би Пантелићу затресли гајбице и излупали воћкице.
Напредњаци не воле Пантелића али га се плаше. Стрепе од његових склоности и карактера. Нико не сме да му отворено каже шта мисли јер се плаше за своје позиције. По мом искуству дотични је склон преношењу неистина и лажном приказивању људи и догађаја. Скупштина је кадровски тако постављена да у њој седе они који морају да ћуте или се плаше да кажу шта мисле. Ту је проблем. Већином, одборничке функције се прихватају слаби и зависни. Таквима се лако намећу решења и то без дискусије. У било ком другом сазиву Пантелић не би био председник ни три месеца. Само између две скупштине, и то је то. Ова екипа одборника, одборничке групе СНС, није ни за шта. Безидејна група која чека да јој прође мандат, а некада је одборник био уважен. Одборник је код свог председавајућег долазио без заказивања и без чекања. Одборник је имао права да делегира проблеме са којима се сретао у свом месту. Он је био носиоц решавања истих. Ови сада …да се човек насмеје. Изгледа да је Пантелић био у праву када је рекао шта су за њега одборници.
Тада их је на аудио снимку упоредио са одређеним голишавим органом. Када су то одборници прећутали, и наставили да следе таквог председника, тада су себи потписали дијагнозу и одредили карактерну црту. Од тада су они остали само „карактерна особина“ из филма Вариола Вера.
Полако на видело избија све. Ко је за кога и ко се за шта бори. Пантелић је сам али иза њега стоји странка која, из неког разлога, још увек толерише све глупости. Можда виша инстанца Пантелићеве потезе и аферице на препознаје као нешто лоше или нешто подпросечно, а у ствари и ко би то могао да препозна? Повереник градског одбора Београда Ана Брнабић? Смејуљиво је то јер она сама прави још горе фаулове које после сви морају да пеглају. У њеном случају морам да се сложим са Мариником Тепић која у скупштини рече: „да се и напредњаци стиде Ане Брнабић“, а ако се баш и не стиде онда немају о њој баш неко лепо мишљење. Игром случаја и моје мишљења о њој је слично што сам јој својевремено у сали општине Гроцка, пред чланством, рекао.
Кланови се праве унутар грочанске организације а неки „бивши“ намештају Пантелића преко „неких кадрова“ односно са куририма, преносиоцима порука некима „горе“. Дружење са тим „куриром“ и носиоцем информација се интезивирало у последње време. Јалова је то прича јер тај неко „горе“ већ 4 године зна шта се дешава овде доле и не реагује на све информације јер неко сматра да „тако треба“. То некоме одговара. Знају они одозго све, и не реагују. Све у свему биће интересантно за праћење али ће бити тужно за Гроцку јер од понуђених решење нема бољитка. Чланство неће Пантелића али ни међу собом се не трпе. Опозицији одговара Пантелић јер је најбоље да СНС предводи баш такав „човек“. Опозиција не нуди никаква решења осим да ови треба да оду. Они отићи неће јер немају замену коју би грађанин Гроцке препознао и због тога ћемо још неко време гладати овај циркус. Власт је осиона и безобзирна. Осећа да јој се ближи крај, а опозиција је крута и затворена. Као да се плаши да би могла да победи. Као да не жели врућ кромпир. Можда ће им због компромиса, актуелни режим, „дати“ власт по општинама а задржати градску скупштину као прелазно решење. Ако се иде на одвојене изборе онда је то засигурно идеја водиља.
За сада стоји она изрека којом не желим никога да увредим али она тако гласи:
„Нити је мој циркус, нити су моји мајмуни.“
Кикирики семенке , спорт за ваши зуби.
Горан Пекарски
Насловна фотографија: Карикатура
