Након што су завршене Грочанске свечаности, чини се да су сви актери власти у овој локалној самоуправи спаковали кофере и отишли негде на одмор.
Неко каже да је председник Гроцке отишао у Шведску, док су други по разноразним белосветским морима. Има и оних који су се вратили и изгледају као да су се кварцовали 24 сата дневно, а како би истакли своју боју обавезан је модни детаљ- бела мајица.
На ово лето господње, обећања је било и сувише, те су мештани ГО Гроцка постали летаргични на њих. Узалудно је причати о незавршеној спортској хали, ритопечком водоводу, калуђерачкој канализацији, дражњанском путу, вртићу у Умчарима, Дому здравља у Винчи. Све је то већ истрошена прича која се годинама уназад прича.
Највећа иронија што ће се испоставити да СНС не може без Симоновићевих кадрова. За јавност, већина њих није у контакту са Симоновићем. Мада, можда и има нешто ново. Ово лето схватили су дефинитивно да је повратак Симе на трон, барем што се напредњака тиче, сигурно зацементиран.
Нагазио је Симоновић коначно и њих, па су сада напредњаци кренули у одбрану од свог партијског колеге. Јер, може тамо неко да се пребија, пали али се у овој Гроцкој зна да је напредњак светиња. Како се светиња не дира, зна се шта следи. Осетио је и сам Симоновић то на својој кожи.
Мора да је незгодан осећај када те политички сахрањују они које си довео на власт. Још гори је осећај што овај народ је превеслан по ко зна који пут, а за нешто што није урађено крив је, према напредњацима, народ. Нажалост, ту и има истине. Народ гласа, напредњаци добијају власт. Мада, у Београду је, према званичним подацима, опозиција победила за 70 000 гласова. Већину су ипак формирали напредњаци јер су они ти који броје.
Јесен је пред нама. Биће интересантно видети колико ће вредети 1 000 динара. Тих хиљаду динара је ипак за многе недостижно. Како не би било глади, нахраниће грочански напредњаци гласаче новим обећањима и по још неким пакетом. Мора, иду избори а тада су обећања највећа. Нажалост, летаргије ће итекако бити и у наредном периоду.
Жељко Маторчевић
