У Гроцкој последње деценије, од како су на власти напредњаци, имамо један занимљив феномен који је већ озбиљно нарушио систем, не само вредности већ и доброг пословања. Многобројна јавна предузећа у Гроцкој у већој мери служе за запошљавање партијских чланова, док оне праве радне снаге, готово да нема. Пре доласка напредњака, такође се запошљавало у јавним предузећима по партисјкој линији, међутим тај број, такозваних уговораца, није био већи од десет посто од стално запослених. Већ првог месеца „пословања“ СНС-а у Гроцкој, ЈКП „Гроцка“ на платном списку имала је 83. „радника“ више. У том тренутку у ЈКП „Гроцка“ је било 110 стално запослених. На платном списку су се тако нашли и Стефан Дилберовић, Миленко Буквић, готово сви функционери напредњака. На списку запослених у ЈКП „Гроцка“ био је и садашњи директор ЕПС-а, Милорад Грчић на плати од 80 000 динара.
На више упозорења, од стране тадашње опозиције, да ће такво запослење имати погубан утицај на предузеће и дефинитиван крах, напредњаци се нису обазирали. Само две године касније, ЈКП „Гроцка“ је било међу највећим губиташима, а данас је у стечају.
Уместо да науче нешто из тог периода, напредњаци у Гроцкој су ипак наставили по старој пракси. Тако данас у јавним предузећима има готово преко 50 посто запослених партијских чланова, него радника. Партијске плате нису исте као и радничке. Радник који копа гробове или чисти улице претежно ради за минималац. Они који су страначки запослени, имају плату у распону од 50 – 110 хиљада динара.
Некада се страначки радници појаве у јавности и одраде оно што би требало да уради њихово предузеће. Само, како то бива у Гроцкој, такви радници биће обучени у беле прслуке са логотипом неке друге фирме, односно СНС-а. То најбоље илуструју фотографије СНС Гроцка, када су наводни активисти чистили снег.
А активисти су управо они који раде у јавним предузећима или су на плати свих грађана. Међу чистачима видимо и помоћника председника ГО Гроцка, који има плату од 110 000 динара. Када би сабрали примања ових чистача, просек би био изнад београдског.
Међутим, овакве фотографије приказују заправо нешто друго. Нашу реалност, која је суморна. Грочанска јавна предузећа су толико пропала да више нема ко да чисти депоније, улице или у овом случају, снег. Равни смо земљама трећег реда и ГО Гроцка би требало да буде измештена у неку Афричку земљу, међу „својима“.
Свако нормалан би се запитао да ли је овакав приказ активиста било које странке исправан, као и где су предузећа која су задужена за ову делатност. То код грочанске власти није случај. Што више белих прслука обавља више послове, они сматрају да ће таквим поступком увеличати име Александра Вучића. Уместо то да ураде кришом, они се и фотографишу.
Кад смо већ код локалне власти, ни ту нема ништа ново. Чека се седница градске Скупштине, па да се изгласа и буџет за 2022. годину у Гроцкој. Апсурд који је у току осликава се у наводном позиву грађана да учествују у изради буџета, односно да предложе оно што сматрају да је потребно да се ради у следећој години. Бесмислица оваквог позива огледа се у томе јер је буџет већ направљен и да нема месту предлозима грађана.
С друге стране и да питате грађане шта им треба, рећи ће вам исто оно што и претходну деценију, од како је на власти СНС. Недостатак вртића и канализације је увек проблем број један, или водовод што се тиче мештана Ритопека, пута што се тиче Дражњана. Довољно је да испод овог очишћеног снега мало погледамо у реалност која нам се дешава, а коју локална власт не жели да призна. Она је мрачна, суморна, без светла на крају тунела. Она је као грочански водовод којем се опет, ненаменски, додељује новац у висини од око 7 милиона динара јер новца нема ни да плати утрошену струју. Ако је Србија и економски тигар, као што Вучић каже, Гроцка то сигурно није. Налази се ту негде у његовом измету.
Жељко Маторчевић
