Некако сам увек критички гледао на турнир у Пударцима. Не због тога што сам мрзео тај турнир, него што сам негде хтео да он изгледа најпристојније што може с обзиром да се тада у месту којем сам рођен сјате хиљаде људи са разних страна, те сам желео да критички укажем на његове недостатке како би он био што лепши и што бољи.
Турнир су основали, да се не лажемо, људи из СПС-а. И то ми је тада некако сметало. Зашто СПС? Поготово што су се истицале њихове заставе. Некако ми то „упадало“ у очи. Затим, скоро увек је долазио неко из врха државе. Претежно Дачић, Антић… Заблокирају ми улице у Пударцима, на сваком кораку чини ми се буде полиције. Као у неком ванредном стању. Ми који смо одрасли у Пударцима волимо да уживамо у нашој слободи. Слободи у којој се сви познајемо.. Ма какви год да смо, али никада нисмо имали неког већег па ни мањег криминала. Барем не до доласка напредњака на власт. И данас не закључавамо своје куће, аута, све нам је, што би се рекло, на изволте. А оно кад дође турнир, полиције колико хоћеш. Нисам ни знао да их толико постоји. Али турнир је постао надалеко познат. Чини ми се, да после тог турнира, турнири заживеше и у осталим крајевима наше општине. Али ни један није био као овај наш. А онда дође нека нова власт. Критиковаше прошле, те су трошили паре, те се није знало реда, те ће сада то све добити једну пристoјнију ноту. И одржаше они 2013.године године први турнир. Унапред се већ знала победничка екипа, напредна. Плаћени профи играчи играше са аутсајдерима. Да не поверујеш пристојности… Одржаше напредни три турнира, тачније те 2013., 2014. и 2015. године……
Сада бих се вратио на једну ситуацију са турнира 2014. године. .. Гужва на полуфиналној утакмици као некада на самом почетку, када су се играле утакмице без значаја. Два штанда, један са пљескавицама и други са пићем.
А како је некда било?
Штандова „колико хоћеш“. Волови се окрећу на ражњу, огроман шатор. Да била је и тенда над бином на којој се јасно истицало Видовдански турнир. Те 2014. се већ наслућивало шта ће остати од турнира јер већ тада од свега ранијег није остало малтене ништа. Знам, сметала ми онолика фрка, непозната лица. Али с друге стране ми и годило. Знате у Пударцима су у овим летњим временима гостовала звучна имена. Мирослав Илић, Ана Бекута, Звезде Гранда и још много њих познатих.. О почитичарима да не говорим.
Задње вече турнира се пекли волови. Било је ту и око десетак комада. Морам признати, мало ми и то сметало. Јер, док се „бикетина“ делила бесплатно, хорде су се гурале да је пробају. Једна сцена ми је остала у сећању, што се тих волова на ражњу тиче. После једно пола сата грабљења да свако узме по своје парче меса, реших да одем и ја до места где су се волови окретали на ражњу. И онда видим један призор који ме је подсетио као на изгладнеле у логору који су се грабили да узму за себе по неко парче меса. После тих пола сата, на ражњевима су се окретале буквално коске. Једна заиста застражујућа сцена, када видите шта је остало од оног силног гурања. Само коске које се окрећу на жару. Ни најбољи месар не би могао онако да до коске огули месо..
Тако је са тог турнира 2014. у сећању ми остала једна сцена са турнира одржаног те године када се завршило полуфинално вече, када су се претежно сви разишли са разгласа се чула најава:“ Сутра ће вам певати Јован Папец и бенд Луди Милојко“.
И то је то. То је заиста, метафорички, што ћемо слушати од те вечери у Пударцима. Јер ево већ друга година заредом како се турнир у Пударцима не одржава. Нећу улазити у детаље зашто се он не одржава. Не занима ме. Знам да је био, ма колико га год ја кудио, далеко бољи, посећенији и организованији и што је најбитније да је постојао. Данас, нажалост, колико чујем у Пударцима се повећава криминал, наркотици и слично. Нема спорта-има дроге…
Немам ништа против Јове нити против лудог Милојка, али та нaјава из те године која је била локална шала која је неким случајем завршила преко разгласа, она ме инспирисала да напишем ово моје мишљење о некадашњем турниру, који је надалеко познат и посећен био а већ две године се не одржава. Е та локална шала постаде стварност.
Маторчевић Жељко
