Више од сто клизишта покренуло се у седамнаест насеља у околини Љига, најгоре у Бранчићу. Ко да заустави шест хектара земље? – пита се Миленко Стојнић
Милиони тона блата незадрживо пузе низ падине Рудника и Сувобора око Љига, остављајући за собом застрашујуће трагове. Мештани планинских села са страхом гледају на претеће масе земље, које се злокобно приближавају њиховим домаћинствима. Процепи дубоки и по неколико метара показују да је процес клизања тла увелико почео.
– Не знам шта је горе, да ли страх да нас брдо не затрпа, или да нам се не омакне тло испод ногу – забринуто каже Драган Лазић, из засеока Лазићи код села Ба, гледајући низ стрми пут који води ка његовој кући. – Нема ничег страшнијег од земље кад се покрене. То смо већ преживели прошлог маја током поплава, а сада нека нам је само бог у помоћи, овде нам је све што имамо.
У селу Бранчић, изнад мутног набујалог тока Качера, снег се већ отопио и покренуо окидач катастрофе. У засеоку Алемпијевићи на врху брега неколико хектара земље је незадрживо кренуло наниже, гужвајући се као крпа. Угрожено је седам домаћинстава, а у дворишту Миленка Стојнића у последњих неколико дана клизиште је дословно расцепило две куће. Домаћин, лица тамног од муке и безнађа, шета двориштем и гледа у шталу, чији зидови пуцају и из које допире рика стоке.
– Шта да радим, осим да чекам, немоћан сам да сам било шта учиним – каже Стојнић. – Долазили су људи из општине и рекли да не могу ни они ништа да учине без помоћи државе. Не знам како мисле да зауставе око шест хектара земље која се покренула.
Рушевине куће Стојнића од домаћинства његових суседа Алемпијевића деле остаци земљаног пута измешаног са некадашњом ливадом. Домаћин Драган Алемпијевић очију закрвављених од неспавања немоћно крши руке гледајући своју имовину како клизи у пропаст. Најугроженија је штала са седам крава музара и пет јуница, која је већ потонула око пола метра.
– Од њиховог млека живи нас седморо у кући, немамо никакве друге приходе – каже Алемпијевић. – Ако изгубим говеда, не знам од чега ћемо да живимо. Спавам као зец, на 15 минута се будим да нас не земља не би повукла све заједно у провалију. Кућу, шталу, земљу, све нам је однела вода.
Саговорник „Новости“ сматра да клизиште није морало да буде покренуто да је на време очишћен канал поред пута који је водио изнад његовог дворишта. Он нас води кроз опасне каскаде срозане земље у које ноге упадају до колена, а у горем случају одрастао човек у рупу сакривену травом може да упадне и до појаса. У том хаосу остаци некадашњег пута су једва видљиви. Наши домаћини из засеока Алемпијевићи објашњавају да ни у 21. веку они нису имали асфалт, иако су удаљени само 80 километара од Београда.
– Канал поред пута био је затрпан и ја сам покушао да га очистим сам, али нисам могао – каже Алемпијевић. – Обратио сам се општини за помоћ и дошла је нека госпођа која је рекла да не смем ништа да дирам. Онда је пала киша и вода из канала се као бујица сручила на моје двориште и покренула клизиште.
– Комшија који ради у руднику је долазио и гледао и рекао нам да земља неће стати, јер је испод тла 40 метара глине. Клизиште је убрзао земљотрес – кроз сузе додаје Надежда Алемпијевић, Драганова мајка. – Наша породица живи овде дуже од 200 година, овде нам је све што имамо. Имамо четворо деце, не знам да ли ће им ишта остати.
Крај ње збуњено шетају мали Лазар (10) и Вељко (6), чудећи се где им је нестало двориште. Они би хтели да се попну и на клизиште и виде како је цело дрво упало у земљу, али им старији не дају у страху да их блато не прогута.
– Овако нешто никад није било – каже старина Миливоје Марковић, који је са штапом у једној и молитвеником у другој руци дошао да види апокалиптичну сцену у свом селу.
У општини Љиг већ данима ври као у кошници због више од сто клизишта која су се до сада покренула на њеној територији. Ванредно стање уведено је у 17 села.
– Чинимо све што је у нашој моћи, али то није много – каже председник Општине Љиг, Драган Лазаревић. – Ми смо сиромашна општина и тек смо стали на ноге после прошлогодишњих поплава кад нас је снашла ова несрећа. Послали смо позив у помоћ држави да нам пошаље геологе, који би нас упутили шта да радимо. Нова клизишта се непрестано отварају, села и путеви су угрожени, а снег још није ни почео да се топи са планинских врхова.
КАО ДА НАС НЕМА
Од пролећних бујица стрепе и три куће Живковића у селу Ба, које је прошлог маја готово затрпала лавина блата.
– Гледамо како се ових дана клизишта поново отварају и дрвеће пропада у земљу – каже Раденко Живановић. – Река нам је поткопала обалу поред штале прошлог маја, а бојим се да ће је нова бујица однети. Нико нас не обилази, као да нас већ нема.
Б. Субашић Новости