Грчка је поново пралисана генералним штрајком у који су се укључили запослени у јавном и приватном сектору у знак неслагања са новим законским реформама у пензионом систему и новим порезима о којима парламент треба да се изјасни у недељу у поноћ.
У знак протеста због мера штедње којима ће се пензије смањити у просеку од 15 до 25 посто и подићи порези, међу њима и ПДВ на 24 одсто на већину производа и услуга, штрајкују запослени у јавним институацијама, банкама, јавном и бродском превозу…
Сви они ће смањењем плата и пензија и новим отпуштањима најпре осетити последице реформи које од Ципрасове владе захтевају светски кредитори.
И новинари су објавили дводневни штрајк којим земљу остављају у „инфромативном мраку”, без радио и ТВ емисија вести,без новина…
Хиљаде људи су на атинским улицама у поворци која на митингу пред парламентом намерава да последњи пут пред кључно гласање,искаже своје незадовољство владиним мерама.
Штрајк се наставља и данас, а масовни митинзи ће трајати до недеље увече када се посланици изјашњавају о пакету мера који је месецима усаглашаван, а који Грке,како сами кажу,„завија у црно” али који и даље не задовољава кредиторе.
Наиме, овим пакетом реформи Ципрасова влада је на једвите јаде, битно смањујући примања,пензије,субвенције и у потпуности мењајући пензиони систем, успела да обезбеди уштеде у буџету од 5,6 милијарди евра.
Међутим, нема решења за додатних 3,4 милијарде евра тзв.ванредног пакета на коме инсистира ММФ и који би,наводно,био активиран у случају да се покаже да Грчка не испуњава своје обавезе.
Ппод условом да парламент у коме Ципрасова влада има тесну већину усвоји примарни пакет реформи, остаје нерешено питање ванредних мера. Зато ће влада Еврогрупи понудити некакво прелазно решење.
Иако европски повериоци изражавају наду да ће споразум бити постигнут до краја месеца и тврде да не треба страховати од прошлогодишњег драматичног сценарија за Грчку, бојазан да се већ у јуну Ципрасова влада суочи са опасношћу од банкрота – опет се надвија над Атином.
Кристин Лагард пред састанак Еврогрупе поново упозорава европске партнере да одмах морају да отпочну преговоре како би олакшали Грчкој враћање дуга .
Директорка ММФ према писању „Фајненшел тајмса” инсистира да европски кредитори уколико желе подршку Фонда у програму са Грчком морају да, ,”захтеве и терет дуга базирају на реалним финансијским захтевима и реформама које могу да донесу испуњење циљева”.
Лагардова подвлачи да не жели да ММФ буде „лош полицајац” и наглашава да примарни суфицит од 3,5 посто БДП у 2018. који постављају европски кредитори, није реалан и да је максимум који се од Грчке може захтевати -1,5 посто.У противном,каже Лагардова у писму Еврогрупи на чијем заседању неће присуствовати,„механизам мера који је Атина прихватила једноставно неће моћи да функционише.„
Целу слику,међутим, може да промени евентуали неуспех изгласавања нових законских мера, јер би се тада премијер Ципрас нашао у савим другачијој ситуацији, која ,иако се то у влади негира може да резултира превременим изборима или – референдумом.
Јасмина Павловић Стаменић, Политика
Фото: Ројтерс
