Велике богиње, смртоносна болест искорењена 1977. могла би се вратити будући да се залеђене сибирске тундре одлеђују и ослобађају вирус из тела људи који су преминули у великој епидемији пре 120 година, упозоравају стручњаци.
Некада је та болест била једна од највећих претњи човечанству. Умирало је више од 30 одсто заражених након што би испољили симптоме попут високе температуре и каракртеристичног гнојног осипа, показују подаци Светске здравствене организације.
Верује се да су споре потенцијално фаталног антракса из мртвих људи и јелена који су покопани у вечитом леду већ заразиле 24 пацијента који се тренутно налазе у болници у Салакарду у близини руске северне обале. Али експерти страхују да постоје знаци да најстрашније тек долази.
– Током 1890-их избила је велика епидемија великих богиња од које је у једном граду умрло око 40 одсто популације. Наравно, тела су покопана у горњем слоју залеђене земље, на оабалама реке Колиме. Сада, стотинак година касније, набујала река еродира обале – каже Борис Кершенголтс из сибирског огранка Академије наука.
Одлеђивање вечитог леда убрзава процес ерозије.
Након што су споре антракса пронађене на Јамалском полуострву, стручњаци из Центра за вирусологију и биотехнологију из Новосибирска проверавају ситуацију с осталим болестима. Они су пронашли људске остатке који имају ране које изгледају као последице великих богиња. Иако стручњаци у заштитним оделима нису пронашли сам вирус, открили су делове његовог ДНК.
Вечити лед у региону Јакутије обично се топи 30 до 60 центиметара, али ове године се отопио више од метра, тврди Михаил Григориев, заменик директора Инсититута за ледене површине.
– Стење и тло Јамалског полуострва садржи много леда. Одмрзавање може довести до брзог губљења тла, тако да постоји велика вероватноћа да ће стари гробови избити на површину. Неки гробови су на дубини од три метра, прекривени врло малим слојем земље. Споре болести (антракса) су сада на слободи – рекао је Григориев Сибирском тајмсу.
Такође постоји и страх да би сибирски вечити лед могао ослободити велике количине метана који када се испусти у атмосферу има много већи утицај на ефекат стаклене баште од угљен диоксида у зачараном кругу у којем би могао драматично да повећа степен глобалног загревања.
Једна од последњих епидемија великих богиња забележена је у Србији, у марту 1972. Однела је 40 живота – 26 на Косову, седам у Београду, пет у Новом Пазару, један у Чачку и један у Лежимиру код Сремске Митровице. Оболело је 184 људи, од чега 32 у Београду. Како је касније утврђено, болест је донео тридесетпетогодишњи косовски Албанац из села Дањане код Ораховца с ходочашћа у Меку.
О том данима говори документарни филм Војно медицинског центра снимљен 1972.
И чувени филм “Вариола вера” редитеља Горана Марковића из 1982. посвећен је избијању епидемије у Србији.
(indipendent, blic)
