У Инђији не можете да остварите право на примарну здравствену заштиту јер Дом здравља то не може да вам пружи. Специјалистички прегледи су у већини случајева немогућа мисија, а тамо где и успете да закажете, чекање од три до шест недеља је редовна појава.
Зато се све ради приватно, од лабораторијских анализа, микробиологије, од ултразвука стомака, рендгена, ЕКГ-а, до систематског прегледа. Заправо, код приватника иду они коју могу да плате, а оних који последњи динар дају на то је највише. Специјалисти недостају, као и опрема, болесни људи испаштају, али зато фантомска радна места , коштају грађане више од лекара специјалиста и то зна цела Инђија и на то гледа са огорчењем.
Децу не прегледају педијатри јер их нема, него доктори опште медицине. Општа медицина кубури са мањком лекара, а о такозваној поликлиници је довољно рећи да зврљи празна. Преглед морате да закажете, а ако сте хитан случај ХИТНА ПОМОЋ вас пошаље на општу праксу да чекате ред! Лабораторијске анализе и микробиологија су све, само ме оно што треба да буду.
ЦРП морате да радите приватно, као и уринокултуру, о осталим анализама да и не говоримо, све се мора ,,радити” у приватним лабораторијама које се налазе у близини Дома здравља. Ултразвук стомака и рентген се чекају и по неколико месеци, као и прегледи код интернисте, ОРЛ, физијатра, дерматовенеролога, неуролога.
И све то је већ годинама тако јер лекари одлазе, власт СНС не улаже у здравство и не планира, чак се ни не обазире на констнантне притужбе грађана о катастрофалном стању. Зграда Дома здравља у Инђији је у све лошијем стању, а амбуланте у селима једва да раде. Одличан пример небриге и занемаривања сопствених грађана, а Владимир Гак, председник општине, коме је ово већ други мандат, на режимским гласилима Инђију представља као уређену.
Општина Инђија је све, само НЕ најбоље место за породицу.
