Невладина организација Министарство простора саопштила је да је Београд за протеклих 20 година изгубио више од 10 одсто зелених површина.
Зелена инфраструктура је, како подсећају из Министарства простора, кључна за живот у граду, како здравствено, тако и функционално, у смислу заштите од поплава, чистијег ваздуха и хлађења града током летњих месеци.
„Међутим, пракса у домаћем планирању је не третира тако, већ као празне просторе које треба попунити. ГУП из 2003. констатовао је да у Београду има 19 одсто јавног зеленила и шума, па нас је ПГР система зелених површина из 2019. године ‘освежио’ информацијом да их има 12 одсто, а нацрт ГУП-а 2041 (који још увек није усвојен) наводи да је ажурирани проценат само девет одсто јавних зелених површина“, указују из Министарства простора.
Ако се настави смером у ком смо кренули, упозоравају из ове организације, укрчкаћемо се наредних година у експрес лонцу који смо сами направили.
„Зелене јавне површине су право свих грађана и неопходно је да буду равномерно распоређне, односно, најдаље 300м ваздушном линијом од места становања. То сада није случај и постоји велика неравномерност у присутности зеленила међу општинама“, наводе из Министарства простора.
Наиме, Гроцка, Врачар, Сурчин и Стари град немају шуме на својој општини, док нацрт ГУП-а 2041 констатује да на просторима дефицитарним зеленилом у сврху рекреације живи 392.000 Београђана.
Бројке су, како се наводи, забрињавајуће јер брзином светлости иду даље у црвено, а живимо у тренутку климатских промена и све врелијих летњих дана и ноћи.
„По здравље човека је опасно када ноћна температура није испод 20 степени, јер тело тада није у могућности да одмори, већ константно ради на томе да се охлади, па се ујутру будимо исцрпљени. Примећена је и већа смртност старијих особа током врелих дана, а јасна је опасност да ће сви ови параметри бити повећани у наредним годинама“, подсећају из Министарства простора.
„Не може се очекивати од инвеститора да чувају зеленило“
Додају и да су топлотна острва у Београду направила симбиозу у једно велико топлотно острво које је центар града и Нови Београд, док мало хлада још увек има око Звездаре, Миријева и Раковице, Чукарице, захваљући шумама које имамо на Кошутњаку и Звездари.
Јасан показатељ колико нам је зеленило важно и неопходно је када лети кренемо са Чукарице у центар, па осетимо на својој кожи и нервном систему шта значи додатних пет степени у центру града. Због тога је недопустиво зеленило третирати као празан простор за изградњу и опходити се према њему као да га има бесконачно и да његове функције не постоје“, поручује се у саопштењу.
Из Министарства простора наводе и да је Град тај који мора да води рачуна о томе и постави правила градње инвеститорима.
„Не може се очекивати од инвеститора да чувају зеленило, ако их планови вишег реда на то не обавезују. Београд има одличан план ПГР система зелених површина који детаљно планира мрежу зелене инфраструктуре и њено повезивање зарад максималне корисности грађанима и граду. Овај план је усвојен 2019. године и предложио је повећање зеленог фонда са тадашњих 12 одсто на 23 одсто, међутим, он је на седници Скупштине града изгласан опционим, те смо тако завршили са девет одсто зеленила, јер инвеститори нису у обавези да га се придржавају“, наводи се.
Потпишите петицију
Стога позивају грађане да утичу на Градску управу како би овак план постао обавезујући, и како би се сачували паркови, игралишта, места за учење и дружење, шуме и остале зелене површине.
„Хајде да сачувамо и проширимо зелену инфраструктуру у Београду, која ће нам помоћи да побољшамо здравље, имамо пријатније летње температуре, уживамо у слободном времену и да вратимо град људима који у њему живе“, наводе из Министарства простора и позивају на потписивање петиције „Бољи градови, здравији људи“ која се налази на њиховом сајту.
Foto: JKP Zelenilo Beograd i Javniservis.net
