Председник Србија центра генерал Здравко Понош изјавио је поводом извоза наоружања Израелу и Украјини да су то аранжмани који нису усклађени са званичном спољном политиком Србије и од којих само режим има користи.
„Извоз наоружања и муниције у миру, а посебно у рату, требало би да буде одраз званичне спољне политике. Овде то није случај, тај извоз је одраз приватне и лицемерне политике Александра Вучића“, рекао је Понош у Новом дану на Н1
„Ово што ради власт није у складу са званичном спољном политиком. То није политика коју су кандидовали на изборима. Они то раде тајно. Како се онда може рећи да је на снази прокламована неутралност ако се извози муниција једној од зараћених страна и то иза леђа властите јавности. Ова власт изиграва неутралну спољну политику, а снабдева једну страну у рату. То што раде било би легитимно, ако би таква била и званична спољна политика“.
„Поставља се питање какву корист има Србија и њени грађани од тог извоза Израелу и Украјини. Да ли ће можда да нам Израел отпише део дугова за онај сателит, да ли ће израелске фирме да дају попуст на пословима интеграције руског наоружања на Рафале? Да ли су од тих послова веће плате у наменској индустрији, бољи услови рада, мање несрећа на раду? Да ли ће Србија убрзано ући у ЕУ? Ништа од тога. Корист има само режим. А све се држи у тајности, и од јавности и од надлежног скупштинског одбора“.
Поводом куповине 12 рафал авиона Понош је истакао да „ако са њима треба да патролирамо само нашим небом има и јефтинијих решења. Ако је циљ да се бранимо од непријатеља који нас окружује, онда то са 12 одличних авиона против НАТО-а неће баш ићи. Ако је циљ да се боримо против непријатеља тих који нас окружују, односно Русије, онда са толико авиона то можемо само у оквиру НАТО-а. Е ако је то била логика ове куповине да тих 12 авиона буду пазла у оквиру НАТО ваздухопловних снага, онда би то требало да буде одраз званичне спољне политике наше државе. А није. За сада је то одраз приватне политике и аранжмана Александра Вучића за западну подршку његовом опстанку на власти“.
Говорећи о недавној посети шефа ЦИА-е В. Бернса и европских званичника Србији Понош је рекао да те посете могу да имају везе са два сценарија, а оба се односе на рат у Украјини.
„Ако у истом периоду регион посећује помоћник генералног секретара НАТО-а за операције, а планирана је и посета врховног заповедника америчких снага у Европи, онда су на столу озбљне теме о улози овог региона у могућим сценаријима у наставку рата у Украјини. Један сценарио је да регион мора да се поспреми до нивоа да не може да се запали пожар који би одвукао пажњу и ресурсе Запада са украјинског ратишта. Други се односи на завршницу рата кад се очекује динамизација сукоба као увод у преговоре о миру. НАТО, у разматрању сценарија где се руска страна не заустави на Дњепру, сагледава Србију као транзитну руту. Ако је Вучић имао разговоре са Бернсом, са паузама за консултације, то нису протоколарни разговори већ значи да се Вучић на нешто обавезивао“, закључио је Понош.
