„Из снимака се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је дечак убица пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције били на вратима учионице историје у којој је било „7/2″ и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци“, ово је на суђењу 27. септембра у парничном поступку по тужби породице 3. маја 2023. године у „Рибникару“ убијене девојчице Адриане Дукић (13) против дечака убице, његових родитеља, основне школе „Владислав Рибникар“ и државе Србије, казала њихов заступник адвокат Снежана Дуњић.
Она је затражила да се троје поменутих саслушају у суду.
„Ми не знамо да ли би Адриана данас била жива да су они ушли и пружили помоћ“, казала је Дуњић.
Заменик државног правобраниоца Сања Гуњић, која заступа школу и државу, противила се њиховом саслушању, јер је, како је казала, немогуће данас утврдити да ли би иједна њихова радња довела до другачијег исхода и да би то само одужило поступак.
„Факат који суд треба да утврди је да ли су запослени у школи пружили помоћ тој деци, у овом предмету конкретно Адриани Дукић. Ми тврдимо да нису и уследила је смртна последица. Она је тог јутра дошла у школу, јер је била обавезна, а школа је била обавезна да јој пружи услове за безбедно похађање“, казала је адвокат Дуњић.
На суђењу су сведочили наставник географије Зоран Нишевић, помоћник директора и наставница музичког Иванка Јовановић и школски полицајац тог дана Милица Станковић.
Мислио сам да је нека игра, али сам схватио да су убијени
Зоран Нишевић је рекао да је његов утисак био да је дечак убица коректан ученик, који је испуњавао своје обавезе и да са њим није било проблема.
„Трећег маја нисам имао прве часове, али сам у школу довезао децу и супругу, која ту исто ради као наставница српског језика. Стајао сам на улазу и причао мало са Драганом. Пред почетак првог часа отишао сам у кабинет и прегледао карте, које су ми ђаци предали. Чула се пуцњава и изненадио ме њен интензитет и јачина, па сам мислио да је испред школе. Када су се чули други пуцњи, истрчао сам и у приземљу сам видео Софију лако лежи, Бојану како седи испод стола и Ану како седи са отвореним очима. Мислио сам да је нека игра, али и Драган је лежао и схватио сам да су убијени. Деца су почела да излазе из учионица и ја сам урлао да иду на мали излаз школе и сви смо тамо трчали. Срео сам и моју супругу са својим ђацима, видео сам и једну ћерку. Сви су изашли за пола минута. Рекао сам да зову полицију, да је Драган убијен, затворио сам врата и кренуо назад“, причао је наставник географије.
Он каже да је успут узео неки кишобран, да се брани не зна ни он од чега, као да га кишобран може одбранити од метака и бацио га је када је дошао до ходинака где су учионице.
„Кренуо сам да отварам врата учионица и прве две су биле празне, кабинет математике је био закључан и видео сам полуотворена врата историје. Ушао сам и угледао језив призор. Видео сам Адриану и Катарину у првом реду. Мали Поп је померио главу, пришао сам му и видео поглед, који никада нећу заборавити. Схватио сам да има озбиљне повреде и да не смем да га дирам. Видео сам да је и колегиница Тања исто тако лежала и гледала ме, као да моли за помоћ. Рекао сам: „Сада ће доћи Хитна“. Питао сам, „има ли још неко жив“ и јавио се мали Вељко. Био је рањен у руку и ногу“, рекао је сведок.
Он је истакао да му је управо ученик рекао да је пуцао К. К.
Наставник каже да је истрчао одмах из учионице и наишао на полицајца, који је уперио пиштољ у њега и рекао му баци оружје.
„Имао сам само телефон и казао му да сам наставник и да је дечак, који је пуцао негде у дворишту. Онда сам се вратио у учионицу и рањеног Вељка изнео напоље, да убрзамо помоћ до доласка Хитне. Они су га унели у возило. Хтео сам да се вратим у учионицу, да им помогнем, али су ми рекли да не треба, да су ту лекари. Звала ме супруга да види шта је са мном, јесам ли жив и рекао сам јој да су побијена деца и Драган. Нисмо знали шта је са нашом другом ћерком једно 15 минута. Онда ме поново звала супруга и рекла да се из кабинета математике јавило једно дете, које са ћерком иде у разред и казало да су они сви тамо закључани.“
Дечак-убица је Драгана упуцао у леђа
Наставник је после тога упутио Хитну помоћ на место где је изашао рањени дечак Јован. Онда се вратио у школу.
„Дошла је и директорка и пустио сам полицији снимак са камере из хола школе. На њему се види када дечак убица долази и Драган му објашњава да иде на час и окреће се и иде до свог места у портирници, када му дечак убица пуца у леђа, а онда и у девојчице“, испричао је Нишевић.
Он каже да је цео тај дан до осам увече био у школи, да је разредна 7/2 била хистерична, да је викала, па је он ишао са полицијом и идентификовао мртву децу, јер их је све знао.
„И сутрадан сам био тамо када су скупљане ствари, јер сам знао ко је где седео и шта би могло чије бити, па сам пернице и ствари које сам затекао на клупама, ранчеве, разврставао у џакове. Видео сам све те рупе од метака у зидовима, столицама, ранчевима. Свуда је било крви. Видео сам Емин чешаљ у локви крви. Тај мирис крви и слике никада нећу заборавити. То је све трајало од 9 до 16 часова“, испричао је наставник Зоран Нишевић.
Држао је пиштољ и пуцао у децу
Наставница Иванка Јовановић казала је да је Адриани предавала музичко у 5. и 6. разреду, а да дечака убицу није познавала и да до 3. маја није знала ништа о њему.
„Била сам у канцеларији са колегиницом из администрације и чуло се као петарда. Рекла сам јој, „шта ли је сад“ и изашла у ходник мислећи да неко баца петарде. Видела сам некога са испруженом руком, како држи пиштољ и пуца у децу и Драгана који лежи. Вратила сам се у канцеларију, тамо ми је остао телефон и звала сам полицију у 8.38 часова. То је било два минута пре краја часа, јер код нас часови трају 40 минута, пошто смо огледна школа. Жена из полиције ме три пута питала да ли сам безбедна, рекла сам да не знам, питала ме за име, школу, адресу. Док сам причала са њом чули су се пуцњи. Полиција се створила невероватном брзином.“
Наставница Јовановић каже да је онда изашла поново у ходник и да је била тишина. Онда се вратила да зове Хитну и звала је и директорку. Када је опет изашла наишла је на полицајца, који је вратио у канцеларију. Како каже било им је забрањено да било коме јављају шта се десило.
На питања адвокатице Дуњић наставница музичког је рекла да није пришла да укаже помоћ деци у холу и да није знала на који начин да то уради. Како је рекла било јој је јасно да нису живи, јер се нису померали и била је од њих удаљена неколико метара.
Школски полицајац тог дана Милица Станковић испричала је да је отприлике од 7.15 до 7.30 часова била у „Рибникару“, причала са обезбеђењем Драганом Влаховићем и онда отишла у Трећу гимназију да и њу обиђе и тамо је испратила улазак ђака.
„Нисам могла да будем на два места у исто време. Тамо сам обишла школу, двориште. Преко радио везе сам чула да је у „Рибникару“ наоружано лице и кренула сам тамо. Када сам дошла затекла сам на улазу теткицу, наставника географије и моје колеге. Питала сам теткицу шта се десило и одговорила ми је нешто неповезано. Извадила сам пиштољ и ушла у школу. Видела сам Драгана, пришла му и позвала га да видим да ли даје знаке живота. Преко радио везе сам чула да је лице ухапшено. Вратила сам оружје у футролу и изашла испред школе да обезбедим да се не прилази.“
Она каже да је преко радио везе чула да су упуцани ђаци у учионици, али није отишла тамо, јер је већ била стигла Хитна, па да не смета. Казала је да се не сећа тачно сваког минута, где је била и шта је радила, јер је тај дан за њу био веома стресан.
Адвокат Снежана Дуњић имала је примедбе на њено сведочење, јер каже постоје снимци, који указују да није говорила истину и да је њен рад био чиста симулација рада.
Разредна важан сведок
На суђење није дошла позвана разредна 7/2 Драгана Томић. Она је суду послала медицинску документацију да јој је здравствено стање лоше и да је учествовање у судском поступку, када је у априлу сведочила у другој парници против Кецмановића и школе, код ње изазвало ретрауматизацију и погоршање стања и предложила је да се користе тај њен исказ и онај који је дала у Вишем тужилаштву.
Адвокат Дукића Снежана Дуњић тражила је да суд утврди да ли она може да дође и сведочи.
„Разредна је за нас веома важан сведок и за њу имамо много питања, која нису постављена у другој парници. Она је и тада имала медицинску документацију да јој је лоше, па је дошла. Ми тврдимо да запослени нису благовремено жртвама пружили помоћ и предлажемо да суд погледа снимак“, казала је Дуњић.
Она је затражила и да се на суду суоче бивша директорка Снежана Кнежевић и разредна дечака убице у 6. разреду Нада Булатовић о разлозима одбијања да дечак убица пређе у другу смену и после о разлозима прихватања, јер су им искази различити.
Заменик правобраниоца Сања Гуњић противила се овоме као сувишном, јер је како је рекла све већ разјашњено.
radovi na osnovnoj školi Vladislav Ribnikar Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs
