Сумња се да су четири највећа трговинска ланца договарала цене хране, које су расле дупло и више од инфлаторних притисака. Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду формирало је предмет којим се покреће поступак против четири привредна друштва „Делез“, „Меркатор С“, „Универекспорт-импорт“ и „ДИС“, због провера да ли се у поступцима ових друштава евентуално стичу и елементи кривичног дела.
На измаку лета, 8. августа, за истим столом, седели су директори неколико трговинских ланаца – Лазар Марковић из Меркатора, Иван Шулеић из ДИС-а, Иван Томашевић из ДТЛ. У друштву заменика министра трговине Жарка Малиновића.
Фотографију која документује сусрет објавио је Н1 (погледајте испод). Нико не одговара на наше питање о чему се за овим столом неформално разговарало.
Двадесетак дана касније формално се у Палати Србија са највишим званичницима власници трговинских ланаца договарају о акцији Најбоља цена. Баш усред ове акције, 10. октобра, у истом дану када је скупштински одбор завео листу кандидата за избор руководства Комисије за заштиту конкуренције, ова комисија одлази у изненадни обилазак трговина.
Покреће поступак због „основане претпоставке“ да су договарали цене прехрамбених производа: Делез Србија (власник Маxи продавница), Мерцатор С, Универекспорт и ДИС. Пет дана касније предмет је отворило Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва.
„Одмах се поставља питање да ли је то покренуто из реалне потребе да се контролишу цене и да се заштите грађани од неких цена које су договорене или се то ради из неких других разлога. Мени то више личи да се ради из неких политичких циљева“, каже економиста Данило Шуковић.
Верује да је циљ да држава покаже да брине о најсиромашнијим грађанима у земљи.
„Нема социјалну политику да заштити најсиромашније грађане, а с друге стране не постоји тржишна структура тих ланаца и, уопште, снабдевача храном и тим производима у Србији је лоша. У смислу да те четири фирме имају доминантан удео на тржишту што је јако опасно за слободну, то јест не дозвољава слободну конкуренцију“, истиче Шуковић.
У оваквим тржишним условима Комисија за заштиту конкуренције је морала сваког месеца да направи бар једну секторску анализу, сматра Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије.
„Ви имате овде један заокружен процес, од почетка до краја, буквално од њиве до трпезе. Имате многе велике играче који имају сопствену производњу и пласирање сопствених производа у својим малопродајним објектима. Што значи њима је лако да одреде цене, њима је лако да наметну тржишне услове, њима је лако да, условно речено, уцене и мале добављаче. И њима је нарадно лако да, врло лако, победе и неке мале трговине, комшијске радње које су апсолутно принуђене чак и да се затварају“ каже Зоран Николић испред Националне организације потрошача Србије.
Највеће последице имају најугроженији слојеви становништва који, додаје Николић, 70 одсто примања дају за храну.
„Зашто се на храни толико зарађује. Ја ћу нон-стоп причати да се на храни не сме толико зарађивати. Разумемо за неке производе који представљају неку врсту луксуза, да имате већи избор, не морате се везати за један бренд али немојте на храни толико зарађивати, просто није морално“, каже он.
А у тржишном смислу, сматра, много тога није ни логично.
Privatna arhiva/N1
Сања Соврлић Н1
