Удружења ратара Србије очекују ове недеље позив из Владе Србије за разговор о новом усаглашавању захтева о субвенцијама, јер је део њих добио понуду државе за исплату 28.000 динара по хектару, без правдања рачунима о куповини сертификованг семена, док други инсистирају на договорених 35.000 динара, под условом да је купљено сертификовано семе.
Председник Скупшине Удружења пољопивредних произвођача Суботице Мирослав Матковић рекао је данас за Бету да на заједничком састанку треба да се нађе најбоље решење, уместо што се допушта да време пролази, а новца за сетву нема.
„Јесења сетва је при крају, а новца нема ни за куповину сертификовног семена пшенице, ни за гориво“, рекао је Матковић.
Он је, како је навео, ове године засејао 20 одсто пшенице више, не због тога што је на њој зарадио, него да њива не би остала ‘празна’ и због тога што пружа већу гаранцију да ће, због суше неколико протеклих година, њен род бити већи од приноса кукуруза који, већ неколико година страда због недостатка кише током пролећа и лета.
„Сејао сам меркантилну пшеницу из сопствене производње, а не семенску и због тога што је четири пута јефтинија од семенске, а нема гаранција да ће семенска дати сваки пут већи род од меркантилне“, објаснио је Матковић.
Додао је да су семенске куће подигле цену за 40 одсто када је најављена субвенција за семе, које се, углавном увози јер држава није успела да за годину дана обезбеди довољно домаћег семена.
Матковић је рекао да пољопривредници немају новца ни за гориво, па га на одложено купују од приватних пумпи за неколико динара скупље по литру, јер на пумпама Нафтне индустрије Србије, преко које је држава обезбедила повољнију цену од 179 динара по литру, дизел мора да се плати готовином и одмах.
На приватним пумпама се, према његовим речима, гориво даје на одложено и у зависности од тога је и цена виша.
Удружења „Стиг“ из Пожаревца, „Сложни Пидиканци“ из Баваништа, „Северни Банат“ из Кикинде, произвођачи млека Шумадије и Поморавља „Адрани“ и „Брестовачки ратари“, у јулу ове године потписали су споразум са министарством пољопривреде о испуњењу захтева о којима је већ једном, прошле године, потписан споразум.
Међутим, раздор је настао недавно, када је удружење пољопривредника из Суботице, због кашњења државе у исплати још једном затражило да држава испуни захтеве из прошле године о субвенцијама по хектару од 35.000 динара, од чега 18.000 динара по хектару, а 17.000 за сертификовано семе без правдања куповине рачуном.
Држава им је тада, на састанку, на коме су пољопривредници Суботице подсетили на потписани споразум, дала нову понуду, прво од 7.000 динара по хектару за семе, а затим подигла понуду, после телефонског састанка на 10.000 динара.
Сумња да ће то бити прихваћено изазвала је незадовољство код групе удружења у којој је и „Стиг“ и они су тада запретили новим протестима.
Горан Филиповић из Иницијативе за опстанак пољопривреде Србије каже да је то удружење тражило 17.000 динара за сертификовано семе, без правдања рачуна.
Истакао је да ће, ако пољопривреци тог удружења буду задовољни понудом Владе Србије другим системским решењима, можда и пристати да се та сума смањи са 17.000 динара на 10.000 динара, али под условом да се она брзо исплати.
„Ко је ове јесени могао да подигне кредит да финансира сетву тај је то учинио, а ко чека на субвенције њива му је непосејана и нуди се на продају или у закуп. Таквих њива има колико год хоћете. Још ове године борићемо се и ако не буде подршке ставићемо катанац на пољопривреду“, рекао је Филиповић.
Он је навео да је сам подигао кредит од два милиона динара да би раздужио дугове за пролећну сетву.
Сточари су се у августу ове године договорили да добију 100.00 динара за јуницу и да субвенција по крави наредне године буде повећана са 40.000 динара на 55.000 динара, што би значило да 2025. године за јуницу добију укупну субвенцију од 155.000 динара.
Они су пристали да ове године не инсистирању на повећању субвенција по крави са 40.000 динара на 55.000 динара, на молбу Министарства пољопривреде.
Foto: N1
