Поводом обележавање Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима 2. новембра, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) одржали су заједнички догађај у петак, 1. новембра у Београду, на ком су говорили шеф Делегације Европске Уније у Србији Емануеле Жиофре, шеф Мисије ОЕБС у Србији Јан Брату, адвокатица Круна Савовић, директор за правне послове Независног друштва новинара Војводине Вељко Милић, шеф деска за Европу и Балкан „Репортера без граница“ Павол Салаи и председник АНЕМ-а Веран Матић.
Отварајући догађај Матић је указао на стопостотну некажњивост злочина над новинарима у Србији и прочитао списак неразрешених убистава новинара у последње три деценије на територији Србије и Косова и Метохије. Он је нагласио да је, и поред помака у случају Славка Ћурувије са две првостепене осуђујуће пресуде за четири оптужена, ослобађајућа пресуда Апелационог суда шокирала јавност и послала ужасну поруку новинарима и медијима. Додао је да је подржао иницијативе међународних организација да се оснује међународна комисија која ће истражити случајева киднаповања и убистава новинара на Косову.
Вељко Милић, представник НДНВ-а у СРГ, Емануел Жифре, шеф Делегације ЕУ у Србији, Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Круна Савовић, адвокатица и Веран Матић, АНЕМ Фото: ОЕБС / Милан Обрадовић
Убијени новинари у Србији и на Косову и Метохији од 1994. до данас:
Радислава Дада Вујасиновић, нађена мртва у свом стану 8. априла 1994.
- Славко Ћурувија, убијен испред улаза у зграду у којој је живео 11. априла 1999.
- Милан Пантић, убијен у улазу зграде у којој је живео 11. јуна 2001.
- Африм Малићи, убијен у Приштини 2. децембра 1998.
- Енвер Маљоку убијен у Приштини 11. јануара 1999.
- Габријел Гринер и Фолкер Кремер, новинари „Штерна“, и преводилац Сенољ Аљит, убијени код Призрена 13. јуна 1999.
- Александр Симовић Сима, убијен у Приштини 21. августа 1999.
- Крист Гегај, убијен у Истоку 12. септембра 1999.
- Момир Стокућа, убијен у Приштини 21. септембра 1999.
- Шефки Попова, убијен у Вучитрну 10. септембра 2000.
- Џемаиљ Мустафа, убијен у Приштини 23. новембра 2000.
- Беким Кастрати, убијен код Приштине 19. октобра 2001.
- Бардуљ Ајети, атентат извршен код Гњилана 3. јуна 2005, преминуо 25. јуна 2005. у Италији
- Нестали новинари на Косову и Метохији између 1998. и 2000. године:
Исмаиљ Бербатовци, 23. јула 1998. године када је отишао на новинарски задатак - Ђура Славуј и Ранко Перенић, новинарска екипа Радио Приштине, 21. августа 1998. на новинарском задатку код Велике Хоче
- Љубомир Кнежевић, дописник српског националног дневника „Политика“ и новинар „Јединства“ из Приштине, 6. маја 1999. у Вучитрну
- Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, 9. септембра 2000. године у Приштини
У обраћању г. Жиофреа истакнуто је да је рад новинара у јавном тј. колективном интересу, те да се јуче објављен Годишњи извештај ЕУ односи и на безбедност новинара, као и на некажњивост. Шеф ЕУ Делегације истакао је и некажњена убиства троје новинара у Србији и нагласио да мора постојати нулта толеранција на некажњивост напада на новинаре. Своје излагање завршио је освртом на приметан тренд раста СЛАПП тужби против истраживачких новинара и невладиних организација.
Шеф Делегације ЕУ у Србији и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији на данашњем скупу Фото: ОЕБС / Милан Обрадовић
„Питање безбедности новинара у константном је фокусу Мисије ОЕБС у Србији“, рекао је први човек ове канцеларије Јан Брату и додао да мора постојати међусобна солидарност и заједничке акције новинарске заједнице, помињући као позитиван пример случај ОК радија из Врања. Он је навео и да је Комисија за истраживање убистава новинара на челу са Вераном Матићем учинила велики напор да се прикупе докази и да се не забораве злочини над новинарима, а истакао је и велики значај Сталне радне групе за безбедност новинара, чије активности ОЕБС помаже осам година. Господин Брату је завршио своје излагање са поруком да “некажњивост охрабрује нападе на новинаре”.
Адвокатица Круна Савовић представила је резултате медијског мониторинга од почетка године, који обухвата стање медијских слобода, слободу изражавања, имплементацију, измене и допуне постојећих медијских закона, као и анализу СЛАПП тужби (стратешких тужби против учешћа јавности). У извештајима, који се могу пронаћи на сајту хттпс://безбедниновинари.рс/, анализирају се бројни случајеви сурових претњи и напада на новинаре и, посебно, некажњивост ових дела.
Круна Савовић представља резултате медијског мониторинга Фото: ОЕБС / Милан Обрадовић
Вељко Милић из Независног друштва новинара Војводине представио је предлог Сталне радне групе за безбедност новинара, новинарских удружења и асоцијација за бољу кривично-правну заштиту новинара, који је заснован на три експертске анализе.
Павол Салаи навео је да се Србија тренутно налази на 98. месту глобалног индекса медијских слобода, што је најлошији пласман на територији некадашње земље, а да је у овом делу Европе само Албанија добила лошије оцене од Србије. Он је као шокантну истакао ослобађајућу пресуду за убиство Славка Ћурувије, 25 година након извршеног злочина, али је нагласио и да његова организација прати напредак у неким истрагама и суђењима, попут осуђујуће пресуде за паљење куће новинара Милана Јовановића. Своје излагање г. Салаи завршио је информацијом да за “Репортере без граница” случај убиства Славка Ћурувије остаје и даље отворен.
Веран Матић Фото: ОЕБС / Милан Обрадовић
Закључујући скуп, Веран Матић је нагласио да се природа претњи непрестано мења и да није све у статистици и броју случајева, већ и у чињеници да се фокус све више ставља на притиске и претње одређеним новинарима и појединим редакцијама. Поред директних претњи које добијају са друштвених мрежа, изложени су кампањама препуним лажи у таблоидним медијима, политичким дисквалификацијама, потом и судским процесима са застрашивањем како би престали да се баве истраживачким радом – све до претњи затвором и забраном обављања новинарског посла.
Круна Савовић и Веран Матић чланови Сталне радне групе за безбедност новинара Фото: ОЕБС / Милан Обрадовић
Матић је нагласио да је готово немогуће преживети овакве хибридне претње и додао да је због тога важно да се угрожавања безбедности шире сагледају и да се на њих реагује на тај начин, новинарском солидарношћу, али и ефикасним истрагама и пресудама. Висок степен некажњивости је охрабривање насилника, а кажњавање – превенција да до напада и претњи не долази у толиком обиму.
Овај медијски догађај одржан је у склопу АНЕМ-овог пројекта “Систем превенције насиља и заштите новинара“ који током 2 године подржавају Европска комисија, Мисија ОЕБС-а у Србији и Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.
