Известилац Европског парламента (ЕП) за Србију Тонино Пицула изјавио је да су највеће препреке на путу Србије ка Европској унији (ЕУ) стагнације у реформама у домену владавине права, независног правосуђа, изборног процеса и, како је рекао, аутентичне слободе медија у унутрашњој политици.
Пицула је у интервјуу агенцији Бета казао да је потребан и помак ка већој усклађености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Он је оценио да власт у Србији често демонстрира ауторитарне и антиевропске тенденције и да приступни преговори неће бити закључени док се не промене односи који владају на медијској сцени у Србији.
На питање шта су највеће препреке на путу Србије ка ЕУ, с обзиром да већ три године није отворено ни затворено ниједно преговарачко поглавље, Пицула је рекао да „ту нема никаквих загонетки“.
„У документима Европске комисије и Европског парламента континуирано се наводе разлози стагнације уз препоруке како да се из ње изађе. Ради се о реформама у домену владавине права, независног правосуђа, изборног процеса и аутентичне слободе медија у унутрашњој политици, док се наглашавају и кључни проблеми на спољнополитичком плану. Србија и Косово морају нормализовати односе да би напредовали“, казао је он.
Што се тиче увођења санкција Русији, рекао је, пре неки дан је и Високи представник Жозеп Борељ истакао да Србија одбијањем увођења санкција угрожава перспективу свог чланства у ЕУ.
„У тренутним геополитичким околностима, дефинитивно је потребан помак ка већој усклађености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. Мислим да је то питање на којем ће многе државе чланице инсистирати“, рекао је новопостављени известилац Европског парламента.
„Куртоазна изјава Фон дер Лајен“
Коментаришући недавну изјаву Урсуле фон дер Лајен да Србији „добро иде“ на европском путу, Пицула је оценио да се ради о „куртоазној“ изјави.
„Чини ми се да је та изјава куртоазне природе, изречена у контексту посете земљи и охрабривања да настави пут према ЕУ. Немам ништа против охрабривања и позитивних порука, али треба бити реалан и прихватити чињенице како већ неко време постоји застој у преговорима, а што се рефлектује и у критички интонираном извештају о стању у Србији Европске комисије којој је баш Фон дер Лајен на челу“, казао је.
На питање колико европски пут успорава и то што је Србија, према извештајима релевантних међународних организација, међу најкорумпиранијим државама у Европи и што је по индексу владавине права, уз Албанију, на дну европске листе, Пицула је рекао да је висок индекс распрострањености корупције релевантан индикатор опште друштвене климе и да представља инхибиторни фактор за способност заједнице да прихвати и имплементира потребне реформе у многим подручјима.
„И најновији извештај ЕК истиче тај проблем и ограничени напредак, те наглашава да Србија мора имплементирати Акцијски план. Успешна борба против корозивног деловања корупције остаје један од највећих унутрашњополитичких изазова где Србија треба постићи боље резултате ако жели да напредује у приступном процесу“, истакао је.
Оцењујући то што највиши представници власти у Србији у својим честим обраћањима јавности не спомињу борбу против организованог криминала и системске корупције, Пицула је казао да селективност у комуникацији према јавности од представника власти увек и свуда говори о њиховим стварним приоритетима, о мотивима њиховог одабира и тајминга за њихово решавање.
Упитан да прокоментарише оптужбе опозиције да ЕУ није приоритет демократија у Србији, већ колонијални статус чак и по цену одржања диктаторске власти, Пицула је казао да је било много случајева да се због политичке стабилности толеришу назадовања у демократској транзицији.
„Често чујем такве ставове. Нажалост, било је доста случајева у последњих десетак година кад су институције ЕУ, али не и Европски парламент, под маском одржања елементарне политичке стабилности толерисали очите примере стагнације па и назадовања демократске транзиције на западном Балкану. Оне који су, у оквиру општег застоја политике проширења, у Бриселу практиковали такав приступ много пута сам називао ‘свећенством стабилокрације’“, рекао је.
Према његовим речима, оптужбе о „некаквом“ колонијалном приступу ЕУ су претеране квалификације.
„Лако се може проверити кроз наше деловање у ЕП у последњим мандатима колико пута и у којим смо приликама редовно стали у одбрану демократских вредности у земљама кандидатима“, навео је.
Монопол власти на „истину“ у Србији
На питање може ли и на који начин ЕУ да утиче на слободу медија у Србији, с обзиром да је више од 95 одсто редакција под апсолутном контролом партије на власти, Пицула је рекао да је слобода изражавања, односно, монопол власти на „истину“ у Србији трајни политички проблем.
„ЕУ већ годинама подржава на разне начине различитост и слободу медија у Србији, али ситуација се не мења набоље. На то сам упозоравао и раније. Сматрам да се ту ради о кардиналној теми од које зависе шансе за укупне промене стања у земљи“, казао је он и навео да је ЕК и у последњем извештају упозорила да није било никаквог напретка у усвајању прошлогодишњих препорука о слободи изражавања.
„Нисам сигуран да ли је уопште могуће закључити приступне преговоре док овакви односи владају на медијској сцени у Србији“, нагласио је Пицула.
Упитан зашто Европска комисија није реаговала на Резолуцију Европског парламента о нерегуларностима на децембарским изборима у Србији 2023. године, Пицила је казао да проевропска већина у ЕП у последњем мандату није имала „неки посебан партнерски однос“ с одлазећим комесаром за проширење (Оливер Вархељи).
„Он је пословично економске индикаторе стављао изнад поштовања демократских стандарда када је реч о критеријумима за оцењивање стања у земљама кандидатима. Заиста се надам да ће однос према поштовању темељних вредности ЕУ нове комесарке (Марта Кос) за проширење бити битно другачији“, оценио је.
На питање верује ли да ће до наредне изборне кампање власт у Србији испунити препоруке ОЕБС/ОДИХР-а и да ће наредни изборни процес бити демократски и регуларан, Пицула је рекао да би било веома важно да дође до напретка по том питању, јер су, како је навео, демократски избори који се догађају по правилима прихваћеним од најрелевантнијих политичких ривала „срж друштва заснованог на демократији“.
„У супротном, друштвене фрустрације могу само да расту и блокирају нормалну политичку комуникацију и отежавају могућност за постизање консензуса потребног за усвајање неких кључних реформи неопходних за закључење преговора с ЕУ“, истакао је.
Пицула није одговорио на питање како оцењује да председник Александар Вучић, који како тврде његови политички опоненти аутократски влада Србијом, има личну и политичку подршку скоро свих најзначајнијих европских лидера попут Емануела Макрона, Олафа Шолца, Урсуле фон дер Лајен…
„С обзиром на дужност коју обављам у име ЕП, не бих улазио у анализу личних перцепција и простор билатералних интереса на политичкој сцени. Наравно такви односи играју важну улогу, али у крајњој инстанци је за закључење приступних преговора било које земље кандидата ипак потребан консензус свих држава чланица. Треба градити мостове сарадње с дословно свима у ЕУ, а не само са некима, уколико се жели осигурати напредак на европском путу“, рекао је.
На питање да ли у ЕУ сматрају да Србија има недемократску и ауторитарну власт, како то тврди српска опозиција и многи европски посланици, Пицула је казао да власт у Србији често демонстрира ауторитарне и антиевропске тенденције.
„Власт у Србији често демонстрира ауторитарне и антиевропске тенденције и о томе смо се недвосмислено очитовали у низу извештаја и резолуција у ЕП. Већ споменута Резолуција о последњим парламентарним изборима пример је наше брзе реакције“, рекао је он.
Упитан да ли као добар познавалац политичких прилика на западном Балкану верује да је у интересу актуелне власти да Србија постане члан ЕУ, Пицула је казао да не сумња да власт има јасне спознаје о важности ЕУ и политичког Запада за Србију.
„Друго је питање колико је спремна на прихватање свих критеријума без којих нема чланства у ЕУ. ЕУ није само заједничко тржиште него и заједница вредности и заједница поделе различитих ризика. Није довољно из ЕУ само повлачити финансијску корист него и демократске вредности које су предуслов за приступање. У ЕУ се не примају тек стабилне економије него консолидована демократска друштва. А на том подручју службени Београд мора још много да учини како би потврдио оно што формално декларише“, нагласио је известилац Европског парламента.
Дијалог Београда и Приштине мора се закључити споразумом
На питање да ли Србија може да постане члан ЕУ ако де јуре не призна независно Косово, Пицула је казао да се дијалог Београда и Приштине мора закључити споразумом.
„Што се тиче односа према Косову, дијалог Београда и Приштине је под покровитељством ЕУ чији део желе бити и Србија и Косово. Тај процес мора бити закључен споразумом који ће, између осталог, омогућити, а не блокирати чланство у ЕУ за обе земље“, оценио је.
Упитан шта, након потписивања и спровођења Бриселског споразума и прихватања француско-немачког плана и Охридског анекса, ЕУ још очекује од Београда на решавању косовског питања, Пицула је рекао да Србија треба да покрене и доврши процесе утврђивања одговорности свих умешаних око догађаја у Бањској.
„Био сам међу онима који поздравили француско-немачки план и Охридски анекс као ревитализацију Бриселског процеса. Нажалост, уместо уласка у вишу фазу договарања коначног споразума, добили смо серију нових криза и ескалацију насиља. Уз познате обавезе, али и њихову примену, Србија треба да покрене и доврши процесе утврђивања одговорности свих умешаних око догађаја у Бањској и да ради на трајном смиривању тензија на северу Косова. За успех дијалога свој део одговорности сноси, наравно, и власт у Приштини“, казао је.
На питање да ли Косово може да постане члан ЕУ ако претходно не постане члан Уједињених нација (УН), Пицула је рекао да то зависи од много фактора.
„Мислим да се умногоме ради о комплементарним и паралелним процесима чије закључење зависи од много фактора. Већ договорени аранжмани у оквиру дијалога траже од Србије да не опструира примање Косова у међународне организације“, навео је.
Упитан хоће ли страх од јачања утицаја Русије и Кине погурати Брисел да пожури с проширењем ЕУ на земље западног Балкана, рекао је да су руска инвазија на Украјину и „приметан раст утицаја ауторитарне Кине на просторе континента који још нису део ЕУ, већ утицали на ширење геополитичких хоризоната блока и јачање тзв. стратешке културе“.
„То се након 24. фебруара 2022. године одразило на убрзање, додељивање статуса кандидата, почетке неких приступних преговора и ревитализацију процеса проширења. Међутим, то не би требало да значи и спуштање критеријума за улазак у пуноправно чланство. Темељна одговорност за успех процеса првенствено треба да остане на земљама кандидатима“, сматра он.
Пицула је рекао да не зна хоће ли до краја мандата нове Европске комисије у ЕУ бити примљена нека нова држава.
„Али мислим да је реално очекивати да се у идућих пет година доврше приступни преговори барем с једном, а можда и више држава у чекаоници. Већ сада се налазимо у најдужем периоду у историји ЕУ откако се последњи пут проширила на неку нову земљу или групу земаља. Било би због пуно разлога добро да се након 15 година и уласка Хрватске, ЕУ прошири на западни Балкан. Ради се о простору којем је природно место у ЕУ. Не желим нагађати ко би то могао бити, јер у овом процесу нема такмичења с другима него са самим собом. А нагледали смо се фаворита који су посрнули и оних који су успркос незавидној ситуацији добро напредовали“, рекао је.
На питање да ли ће и на који начин помоћи Србији да убрза пут ка чланству у ЕУ, Пицула је казао да ће му бити драго ако Србија изађе из тренутне стагнације на свом путу према чланству у ЕУ.
„Ради што ширег и прецизнијег увида у српске прилике, настојаћу да контактирам све релевантне политичке факторе, друштвене актере и представнике локалних власти, цивилног друштва, синдиката, академске и пословне заједнице. Надам се отвореној и коректној сарадњи у наредних пет година. Биће ми, наравно, драго ако Србија изађе из тренутне стагнације на свом путу према чланству у ЕУ, али то зависи, пре свега, од политичке воље оних који сносе одговорност власти у Србији“, закључио је Пицула.
Foto: EPA/IGOR KOVALENKO
