Због протеста студената, који су блокирали факултете захтевајући утврђивање одговорности за репресију над њиховим колегама током протеста у Новом Саду, постоји оправдана бојазан да се понови предлог о довођењу страних факултета на тржиште Србије.
Имајући у виду да владајућа странка и њен почасни члан, председник Србије Александар Вучић, не одустају лако од суманутих намера, посебно ако могу да их искористе за личну корист или као начин да уцене академску заједницу, никога не би требало да зачуди да се овај предлог допуна Закона о високом образовању поново нађе на дневном реду. Управо због тога би требало подсетити како у материјалном смислу стоје српски државни факултети, дакле они чији је оснивач држава Србија. Наиме, годинама уназад из буџета државе високошколске установе, дакле факултети и научни институти, осим партијски подобних, нису добијали готово ништа. Факултет техничких наука у Новом Саду намиривао је трошкове грејања, обнове лабораторијских простора, набавке нове опреме и проширења постојећих капацитета за учење од средстава добијених од самофинансирајућих студената, домаћих и међународних пројеката, као и сарадње са привредом. ПМФ у Крагујевцу добија двоструко мање средстава него 2011. године. ПМФ у Новом Саду има сличне проблеме, а грејање, вода и струја препуштени су самом факултету.
На жалост, иако би по Закону, држава, као оснивач, морала да сноси те трошкове, то се за време великог „квантног скока“ у будућност, не дешава. Без обзира на бројна упозорења на ове проблеме и од стране Сената Универзитета у Београду, али и многих других факултета, није било никаквог разумевања. Да ли ће владајућа гарнитура покушати поново да, довођењем сумњивих страних факултета, уништи српско високо образовање? Да ли желе да униште оно што је за једну нормалну државу приоритет? Оно што се већ види је догађање студената и њихових професора, које смета режиму. Последица намере СНС да казни домаће универзитете може да доведе до њиховог потпуног урушавања, са несагледивим последицама по будућност Србије.
