Погодио ме талас емоција, шок, срам и гађење према самој себи због жене која се убила. Мислила је на мене у тренуцима пре него што је себи одузела живот, и то ми је сломило срце, каже водитељка Мел Грејг
Након окрутне шале једне аустралијске радио станице, медицинска сестра Јасинта Салдана је крајем 2012. године починила самоубиство. Она се наиме у то време бринула за трудну принцезу Кејт, а у опроштајној поруци за свој чин је окривила водитељку спорне емисије Мел Греиг и водитеља Мишела Кристиана. Тај пут је, мислећи да је зове краљица Елизабета, сестра Јасинта међу осталим потврдила да “је принцези било мучно, али да је сада добро”.
Радијска водитељка Мел Греиг, која је с колегом обавила тај несрећни телефонски позив у емисији уживо, више од две године након тога испричала је своју причу. Није могла ни да слути да ће јој један позив разапети живот, а свему је претходило право медјско жигосање несрећне медицинске сестре. У тренутку када је чула за самоубиство медицинске сестре, живот који је до тада имала престао је да постоји.
“Само неколико сати пре тога славила сам једну заиста успешану недељу”, започела је своју причу .
“Када смо колега Мишел Кристиан и ја назвали тај уторак ујутро болницу “Лондон’с Кинг Едwард ВИИ”, претпоставили смо да ће нас аутоматски одбити због смешних лажних гласова којима смо причали. Нико није ни на тренутак помислио да ће нас стварно спојити на извор информација који ће нам говорити о стању трудне принцезе Кејт, која је у то време патила од јутарњих мучнина. Коначна одлука да се све заиста и емитује у етар није била моја“.
“У почетку смо уживали у медијској пажњи и светској слави”
Разговор је објављен исти дан, али увече, и аутоматски је постао виралан. Било је и спекулација да је лажан, али након што је болница потврдила да је стваран, медији су окружили целу ситуацију. Постали смо светски познати, и колико год ми је зло што сада ово морам да кажем, у то време смо обоје уживали у пажњи и новим титулама.
Заборавили смо на чињеницу да су у све укључени и “обични” људи који су у тим тренуцима глобално понижени. Када сам обавештена о самоубиству Јасинте, прво што сам питала јесте “Да ли је била мајка?”. Тада су ми рекли да јесте, да је имала 46 година и била удата мајка с двоје деце тинејџера.
Погодио ме талас емоција, шок, срам и гађење према самој себи због жене која се убила. Не знам шта се догађало идућих неколико сати јер сам била у дубоком стању шока. Стивен који ми је у то време био дечко касније ми је рекао да сам хистерично вриштала и плакала, и да сам у положају фетуса лежала на каучу.
Касније сам укључила телевизију, и имала сам потребу да научим што више о томе ко је била Јасинта. Мој ум уопште није био спреман да се помири с тим што се догодило, или само прихвати чињенице.
Тада смо стављени под посебан надзор због претњи смрћу које смо добијали. Живели смо у једном стану са чуварем, са спуштеним завесама и нигде нисмо излазили.
“Новинари су камповали пред кућом мојих родитеља, а тата је због стреса завршио у болници”.
Касније је објављено је Јасинтино опроштајно писмо, у којем је директно окривила мене и Мишела за своју смрт. То ми је све објаснило. Мислила је на мене у тренуцима пре него је себи одузела живот, и то ми је сломило срце.
“За овај су чин одговорни радијски водитељи. Нека плате моју хипотеку”, писало је у писму.
“Убрзо сам кренула код психијатра и почела да пијем антидепресиве. Онда сам почела корак по корак да враћам свој живот. Приоритет ми је био да вратим нарушено здравље, међу осталим сам се од стреса и лекова угојила 14 килограма“.
