Прво наводњавање требало би обавити десет дана после цветања, уколико је пролеће сушно, а зима била оскудна с падавинама.
Воћкама је вода најпотребнија од завршетка цветања до краја интензивног пораста плодова. Критичне фазе развоја у односу на воду су – цветање, пораст лишћа и младица, формирање заметака и пораст плодова.
Прво наводњавање требало би обавити десет дана после цветања, уколико је пролеће сушно, а зима била оскудна с падавинама. Друго се обавља почетком јула, у периоду када се формирају цветни пупољци за наредну годину и расту плодови. Треће наводњавање обавља се почетком августа, а четврто примењује се само код касних сората јабука и крушака и то – месец дана пре бербе.
Воћарима су на располагању три начина наводњавања – мини-распрскивачима, кишењем и системом „кап по кап“. За наводњавање јабука, шљива, бресака, нектарина, трешања препоручује се систем „кап по кап“. Принцип методе капањем јесте да вода из постављених пластичних цеви излази кроз посебне капаљке које су постављене уздуж цеви и „клап по кап“ влаже земљу уз сваку садницу или одраслу воћку.
Цеви могу бити постављене на три начина – изнад земље, на површини земље, а могу бити и укопане. У водни систем „кап по кап“ могу се убацити фолијарна ђубрива.
Мана наводњавања капањем је често механичко или хемијско зачепљење капаљки. Оно је директно повезано са квалитетом водеза наводњавање и њеним физикалним, хемијским и микробиолошким својствима. Филтерима се може спречити механичко зачепљење капаљки. Хемијско зачепљење се јавља као последица стварања неотопивих соли на самом отвору или унутар капаљки.
