На данашњи дан, 16 августа 1921. године, престало је да куца срце краља Петра И Карађорђевића, који је Србију задужио много, пре свега либерално – демократским погледом на свет и великим победама у Првом светском рату.
Називали су га највољенијим српским краљем, а с обзиром на то шта је све урадио за Србију и њен народ, не чуди што су га људи волели. Краљ Петар И Карађорђевић остаће упамћен у српској историји као европски либерал, први уставни владар, врховни командант херојске ослободилачке војске, али пре свега као владар који је имао разумевања и волео свој народ.
Краљ Петар је на власт дошао након мајског преврата, 1903. године и убиства последњег српског владара из династије Обреновић, Александра и његове супруге Драге. Владао је све до своје смрти 1921. године.
Петар је био Карађорђев унук , и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је након Светоандрејске скупштине од 1858. фо 1859 године, морао да абдицира, те ја тако са сином Петром отишао у иностранство. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.
Краљ Петар I Карађорђевић. Фото: Википедиа
Краљ Петар је основну школу и гимназију завршио у Београду, а даље школовање је наставио у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије, те је превео чувено дело енглеског филозофа и политиколога Џона Стјуарта Мила “О Слободи”.
Фото: Тањуг/Оксана Тоскић
У лето 1883. године оженио се црногорском принцезом кнегињом Љубицом-Зорком, са којом је имао петоро деце.
Што се тиче његове политичке каријере, након убиства кнеза Михаила Обреновића у мају 1868. године, донета је одлука да се Карађорђевићима забрани повратак у земљу и одузме сва имовине. Петар се 1870. године прикључио Француској легији и са њом учествовао у бројним борбама. Након неуспеле Тополоске буне 1877. укључио се активно у политички живот Србије.
Фото: Википедиа
Мајски преврат, означио је и повратак Карађорђевића на престо. Након што је војска извела државни удар, кнежевић Петар Карађорђевић проглашен је за краља, а Народна скупштина је својим избор и потврдила 2. односно 15 јуна. Петар је крунисан 21. септембра 1904. године, након 45 година Карађорђевићи су поново дошли на чело Србије.
Од самог почетка своје владавине, краљ Петар И суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.
Фото-илустрација: е-стоцк/СасхаИНЦ, Wикипедиа, Тањуг/Драган Станковић
Под врховном командом Петра И, Србија је победила у оба Балканска рата, против Турске 1912 и Бугарске 1913. године, и Србији су припојене ослобођене територије Рашке области, Косова, Метохије и Македоније.
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра И се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра.
Фото: Телеграф
Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. Вест о Првом светском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт. Након величанствених победа на Церу и Колубари 1914, и уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.
Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе – Краљевине СХС – настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Фото: Тањуг/Оксана Тоскић
– Краљ Петар, мој отац, био је познат као слободоуман и велики демократа. После владавине личних режима, народ је у нама поздрављао нови парламентаризам, ново време у којем ће странке бити заступљене слободно и без полицијског учешћа на изборима, а владе одређиване већином гласова – независно од Круне – записао је његов син краљевић Ђорђе.
Краљ Петар И Карађорђевић умро је 16. августа 1921. године, а сахрањен шест дана касније је у Опленцу, задужбини Карађорђевића.
