У последње три године 2.000 доктора затражило је потврду неопходну да конкуришу за посао у другим земљама. Актуелне „хит-дестинације“ су УАЕ, Катар и С. Арабија
СРБИЈУ, према процени Завода за статистику, годишње напусти 10.000 до 15.000 људи, а међу њима су најбројнији електротехнички инжењери, лекари, ИТ стручњаци и машински инжењери. Лекарска комора Србије у последње три године издала је чак 2.000 сертификата с којима наши доктори конкуришу за посао у иностранству. Одлив овог кадра би у будућности, можда, могао да буде и већи с обзиром на то да су резултати анкете спроведене у здравству поражавајући: чак 75 одсто запослених размишљало је или се спрема да оде у иностранство!
И из здравствених установа упозоравају да се ординације празне, и да бисмо врло лако могли да склизнемо у ситуацију да неће имати ко да нас лечи.
– Миграције дугорочно угрожавају стабилност система, утичу на доступност и квалитет здравствених услуга и отежавају преношење знања на млађе генерације – упозорила је јуче др Маја Крстић на скупу „Миграције здравствених радника из земаља западног Балкана“ у Институту „Др Милан Јовановић Батут“, на којем су представљени резултати истраживања у Србији.
Од почетка године Лекарска комора Србије издала је готово 500 потврда лекарима који се спремају за иностранство.
– Доскоро су те потврде издаване на енглеском, али смо у марту увели и на немачком зато што највећи број лекара иде тамо – каже професор др Олга Поповић, председник Лекарске коморе Београда. – У Немачкој, Аустрији и Швајцарској наши лекари и млади специјалисти не полажу никакав додатни испит осим о знању језика. Последња три месеца углавном се траже потврде за Емирате, Катар и Саудијску Арабију, и тамо углавном иду специјалисти. Велики број офталмолога и анестезиолога који раде у нашем здравству сада желе да оду.
Према подацима последњег пописа из 2011. укупно 1.186 лекара грађана Србије је било на раду у иностранству. Само у бази података Лекарске коморе Немачке је између 2011. и 2013. године број лекара српске националности порастао за више од 200.
– Од почетка године отишло нам је 40-50 медицинских сестара, углавном у Немачку – каже за „Новости“ професор др Небојша Арсенијевић, који данас са функције директора КЦ Крагујевац прелази на функцију ректора универзитета у том граду. – Масовно одлазе и млади лекари, а од колега специјалиста свакодневно чујем да се многи спремају за иностранство. Наше здравство остаје без кадра, што због миграција, што због природног одлива. Није нам дозвољено да попуњавамо упражњена места. У Клиници за пластичну хирургију имамо само два естетска хирурга, а на одељењима имамо једну сестру на 44 постеље и јасно вам је каква ту медицинска нега може да буде. У два последња конкурса клиничким центрима није одобрена ниједна специјализација. Специјализанти здравствени систем не коштају ништа, а одраде велики посао.
Професор др Петар Булат, продекан на Медицинском факултету у Београду, упозорава да је интересовање за студије медицине нагло порасло, иако је у Србији 2.644 доктора без посла, на бироу рада.
– До 2012. године уписивали смо, у просеку, 750 студената, а 2012. када је почела прича о одласку лекара у Немачку, уписано је 1.040 – каже професор Булат. – Од тада се уписује око 1.180 студената годишње. Многи студирају да би отишли у иностранство, паралелно са медицином уписују курс немачког језика. Од оних који заврше факултет, око 10 до 20 одсто ће напустити земљу.
Анестезиолог др Драган Цветић каже да његове колеге масовно одлазе из Србије.
-
Анестезија је свуда дефицитарна, па лекари одавде лако налазе посао – прича Цветић за „Новости“. – У најближем окружењу, у Аустрији, медицинска сестра заради од 1.500 до 1.800 евра, специјалиста бар два пута више, а овде анестезиолог ради за око 650 евра месечно. Зато се наше здравство празни и доћи ћемо у ситуацију да ће нам бити потребни страни лекари, а они неће хтети да дођу чак ни из Азије, јер су свугде бољи услови него код нас.
СПЕЦИЈАЛИСТИ НЕ МОРАЈУ У ПЕНЗИЈУ
СВАКИ лекар који испуњава улове за одлазак у старосну пензију, а за његовим радом постоји потреба ради обезбеђивања стручног и континуираног обављања неопходних послова здравствене заштите, моћи ће да направи споразум о наставку радног односа, саопштило је јуче Министарство здравља поводом различитих интерпретација и тумачења Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.
То практично значи да неће свих 3.500 лекарки које су напуниле 60 година и шест месеци живота и тако испуниле услов за старосну пензију, отићи из здравства, којем иначе недостају специјалисти.
– Сагледавајући затечену ситуацију у марту 2014. и скандалозно стање по питању стручног кадра, после необјашњиве одлуке да се годинама уназад специјализације и уже специјализације одобравају „на кашичицу“, Министарство је предузело мере и олакшало одобравање стручног усавршавања – наводи се у саопштењу.
Тако је прошле године одобрено више од 1.600, ове године још 433 специјализације, а тренутно се разматра још више од 1.000 нових захтева за одобравање специјализација и ужих специјализација.
– То је само први корак у исправљању катастрофалне здравствене политике из претходних година, чије последице још осећамо – кажу у овом министарству.
У протеклих годину дана у радни однос на неодређено време у здравственим установама из Плана мреже примљено је 1.951 здравствени радник, а од тога 834 лекара.
МЛАДИ ТРЕБА ДУГО ДА УЧЕ Доктор Цветић наводи да нема установе у Србији којој не недостају анестезиолози, зато они морају више да раде, „често покривају истовремено две операционе сале“… Млад лекар не може да замени искусног, јер он ће ниво знања старијег колеге достићи тек за 10-15 година.
