Запосленици у дипломатском представништву Италије, послодавац социјално осигурање уплаћивао на минималну зараду
ПОРЕЗЕ и доприносе за своје запослене у Србији не плаћају чак ни поједина представништва страних земаља. У Амбасади Италије, на позицији конзуларни сарадник, скоро 13 година радила је Београђанка Јасмина Стојановић. У стварности је била званични преводилац, зарађивала више од 1.000 евра месечно, а послодавац, држава Италија, уплаћивала јој је доприносе на – минималац!
Јасмина се у Амбасади запослила у октобру 1998. године. Плату је у почетку добијала на руке. Преко банке су почеле исплате тек 2008. године. У њеном уговору, јасно стоји пун износ који прима. Док је примала више од 13.000 евра годишње плате, Амбасада је на име доприноса уплаћивала 22.145 динара годишње. Колико следи за зараду од 5.661 динар месечно, односно око 66.000 динара годишње.
– У истој ситуацији је било и остало локално становништво међу запосленима – објашњава Јасмина Стојановић. – Ми смо знали чињенице. То се види из уговора, али смо ми мислили да они имају законско право на то. Ја сам филолог. Тада сам тек завршила факултет. Веровала сам да раде по закону. Касније, када би неко од нас покушао да разговара са надређенима на ту тему, увек су нам одговарали да ако ми нећемо то да прихватимо, има ко хоће.
Бечка конвенција, која регулише конзуларне односе, прописује да се ангажовано локално становништво, држављани земље домаћина, осигурају у складу са домаћим законима. Те обавезе су амбасаде ослобођене у случају ангажовања страних држављана, пошто се њима осигурање измирује у домовини. Слично је и са питањем избегавања двоструког опорезивања. За српске држављање и резиденте, порези се не плаћају у другој земљи, тако да не мора да се избегава двоструки намет.
Последицу оваквог односа према локалним запосленицима Јасмина је осетила у моменту када је отишла на породиљско одсуство. Током свих 12 месеци примала је – 15.000 месечно, и то често са закашњењем од по неколико месеци. Испоставило се да је Амбасада Италије Секретаријату за социјалну и дечју заштиту Града Београда као доказ о њеним примањима доставила обрачун зарада по коме она зарађује 15.804 динара месечно. Обрачун који је уредно добијала из Амбасаде, за исти период показује да јој је месечна плата – 1.370 евра.
– Они су фалсификовали податке о мојим примањима – каже Јасмина Стојановић. – А надлежни у Секретаријату су били дужни да те податке провере, тако каже закон. Они то нису учинили, тако да су саучесници у овом прекрашају. Све сам то истрпела, али сам када сам отишла из Амбасаде, 2011. године, решила да истерам ствар. Тако сам и дошла до свих папира у Секретаријату и видела да су послали лажне податке. Покренула сам спор пред римским судом што су ме плаћали као административног радника, а била сам званични преводилац. Поднела сам кривичну пријаву против Н. Н. лица које је у Амбасади фалсификовало податке о мојим платама и захтев за мирно решавање спора са надлежнима у Секретаријату за социјалну заштиту јер нису проверили податке. Пријаву сам понела и Пореској управи.
ИНСПЕКТОРАТ ЗА РАД
ИНСПЕКТОРАТ за рад, нажалост, нема могућности да реагује на жалбе запослених у страним дипломатско- конзуларним представништвима.
– Немамо никаве ингеренције над њима јер су то практично територије тих држава – објашњава Маја Илић, начелник Одељења за студијско аналитичке послове Инспектората за рад. – Не можемо да вршимо надзор, нити да реагујемо на основу жалби. У таквим случајевима, запослени мора да се обрати Министарству спољних послова и евентуални проблем мора да се реши преко њих. У пракси заиста нисмо ни имали жалбе.
ЗБОГ УТАЈЕ И ЗАТВОР ПОРЕСКИ инспектори су током 2015. године поднели 327 кривичних пријава против пореских обвезника који су запосленима исплаћивали зараде без обрачуна и уплате припадајућих пореза и доприноса или са обрачуном на мањи износ од стварно исплаћене зараде. – Разлика се исплаћује у готовини на “руке” – објашњавају у Пореској управи. – Реч је углавном о привредним друштвима и међу њима нема државних институција. Казна за пореску утају, у износу већем од 150.000 динара, за овлашћено лице привредног друштва је од шест месеци до 10 година затвора и адекватна новчана казна.
С. БУЛАТОВИЋ Новости
