Стефан Симић (18) из Мола, који је нестао у недељу увече, пронађен је јуче обешен у шуми крај Тисе. Тинејџер је, како кажу његови најближи, дигао руку на себе због немаштине.
Трагичан епилог потраге: Стефан Симић
Беживотно тело на стаблу тополе пронашли су његови другови који су га тражили од тренутка када је нестао.
– Стефан је у недељу око 15 сати отишао да се прошета и није се вратио. Чекала сам га целе ноћи, али како га није било, претпоставила сам да је отишао код друга који се вратио са одмора и да су преноћили у викендици на Тиси. Како се ни у понедељак ујутро није вратио, потражила сам га код другара. Рекли су ми да га нису видели и да нису били с њим. Забринула сам се и отишла у Аду у полицију да пријавим његов нестанак. Од тог тренутка сви његови другари су кренули у потрагу од ађанског моста на Тиси па до молске плаже. Пронашао га је његов најбољи друг обешеног на дрвету тополе крај Тисе – кроз сузе говори неутешна мајка Марија.
Место где је нађено Стефаново тело
Каже да су живели сами у скромној кући у Улици Ђуре Даничића број 23.
Супруг јој је умро пре више од десет година, а старија ћерка Тамара је удата и живи у Бечеју.
Марија Симић, Стефанова мајка
– Стефан је имао само 18 година, а ја 18 година у кући немам струју. Верујем да је дигао руку на себе само због немаштине и немогућности да се с њом изборимо. Прошле године није могао да заврши трећи разред школе за куваре у Бечеју зато што није могао да купује месечну карту за аутобус. Ишла сам на све стране, у социјално и код председника општине, где се његова секретарица извикала на мене зато што нисам дете послала у Аду у школу. Једноставно, та година му је пропала и прекинуо је школовање. Нисам могла да добијем за њега ни стипендију, ништа, макар да одради. Ову годину смо хтели да заврши школовање, али ево шта ме је задесило – грцајући говори мајка, која додаје да су живели од минималне социјалне помоћи.
Каже да су и потребе за надничарима све мање те није више успевао ни на тај начин да заради за основне животне потребе.
– Верујем да је то разлог и да је то био окидач да дигне руку на себе – говори мајка Марија, која је са Стефаном живела у кући њених родитеља јер је њен невенчани супруг, који је преминуо пре више од једне деценије, сву имовину преписао цркви како би јој нанудио.
– Када сам покушала да остварим некакву стипендију, три месеца су документа стајала код њих, а после тога су ми дали савет, али не и стипендију. Дете ми се родило у мраку и, ево, у мраку је и завршило, а требало му је само за месечну карту да би могао да заврши школу – наставља уплакана мајка.
Она додаје да су младића нашли у шуми другови, и то његов најбољи друг Бојан Митровић, чији отац јој је и јавио за трагедију.
– Само су ми рекли, нашли су Стефана. Питала сам да ли је жив и здрав. Одговорили су да није. Одјурила сам на место где су га нашли, али ми нису дали да приђем. Начула сам да се удавио, што ме је зачудило јер је био добар пливач, а тада ми је полицајац рекао још тежу истину, да се обесио – каже Марија.
Тело Стефана Симића однето је на обдукцију, а очекује се да ће бити сахрањен у петак.
Комшије за покојног младића имају само речи хвале
– Видео сам јуче на насипу двоје полицијских возила, прву помоћ и погребна кола. Тада сам чуо да се Стефан обесио. Добро сам га познавао. Био је миран, тих, паметан и племенит дечак. Знам да је живео у немаштини, што је вероватно и био повод да дигне руку на себе – каже Перица Барбу (47), који је у близини трагичног места пецао рибу.
Марија Јефтић, комшиница, потврђује да је Стефан био веома пажљив и добар младић.
Комшиница Марија Јефтић
– Никада се није жалио и често је долазио да се игра с мојом децом. Ово је заиста јако тужно – прозборила је комшиница Марија.
Недељко Колунџија Блиц
