Данас није потребно посебно образлагати да би се описало лоше стање у нашој ликовној умености. Музеји не раде, тржиште уметничких дела не постоји, галерије животаре.
Због нагомиланих проблема и финансијских тешкоћа, уметничка удружења су на ивици колапса, а држава је одавно дигла руке од реализације било каквог темељитог плана развоја уметности. У нашем друштву култура је маргинализована, без стратегије развоја и озбиљнијег приступа њеном финансирању. Активности на овом пољу своде се на личне иницијативе и ангажмане појединаца – љубитеља уметности и самих уметника, који раде у тешким, скоро нељудским условима. Због свега, данас се суочавамо са дугорочним, историјским проблемом губљења идентитета, културног кредибилитета и изостанка основног ликовног образовања становништва. Јер, друштва у којима не постоји култура осуђена су на пропаст, заборав, нестанак са културног лица савремене историје. А државе са ниским нивоом развоја културе данас нико не схвата озбиљно, заправо, сматра их културно заосталим.
У пропадању институција ликовне уметности можда најтежи период проживљавају ликовне галерије. Без сталних средстава, тешко одржавају културне програме. Графички колектив, једна од наших најзначајнијих галеријских установа, после 67 година рада данас се налази пред проблемом опстанка. Наиме, кућа на београдском Обилићевом венцу је реституцијом враћена власницима, који су приземни локал где се налази Графички колектив продали палачинкарници са Златибора. Нови власници у својим пословним плановима немају разумевање за културу. Графички колектив ускоро излази на улицу.
Да подсетим, ова установа, основана давне 1949. имала је пионирску улогу у стварању наше савремене ликовне уметности и била један од водећих уметничких центара у некадашњој Југославији. Поред одржаних изложби свих најпознатијих српских уметника, ту је био центар окупљања уметничке авангарде. Овде су приређене и изложбе светски славних личности: Далија, Шагала, Вазарелија, Мадервела, Ера, Фухса, Андерлеа, Бруновског, Тошио Јошизумија и других. Први хепенинг у Београду, 1960-тих година, одиграо се у овој галерији. Ту су публиковани каталози, графичке мапе, монографије. Колекција уметничких радова која се налази у власништву Графичког колектива износи преко 5.000 дела, више него што поседују многи светски значајни музеји.
„Палату Нинчић“ на адреси Обилићев венац 27, у чијем приземљу се налази галерија Графички колектив од свог настанка, пројектовао је познати београдски архитекта Драгутин Маслаћ. Јединствени пројекат ентеријера и екстеријера галерије израдио је архитекта Пеђа Ристић. У протекле 52 године ентеријер није мењан, јер за то није било потребе. И данас, то је можда најбољи ентеријер једне галерије у Србији. Штета што ће бити срушен и претворен у – палачинкарницу.
Слободан Малдини, crystal ship
