Све теже излазимо на крај са месечним рачунима. Минус намирује „сива зона“, кредити и рођаци из света
СВЕ теже излазимо на крај са месечним рачунима! Према последњем мерењу званичне статистике, у старту нам у кућном буџету недостаје око 1.500 динара. Просечна породица у Србији у другом кварталу 2016. године месечно је приходовала по 58.656 динара, а истовремено њени издаци за храну, комуналије, одећу, обућу износили су 60.158 динара. То значи да су месечни трошкови увелико премашили просечна примања грађана.
– У потрошњи домаћинстава највећи удео чине расходи за храну и безалкохолна пића, чак 34,5 одсто и за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива 16,3 одсто – кажу у Заводу за статистику Србије. – У поређењу са првим кварталом ове године, приходи су мањи за 0,9 одсто, а за 4,1 одсто већи него у истом периоду лани, док су издаци 0,8 одсто мањи него у претходном кварталу, а за четири одсто већи него пре годину дана.
Како изаћи на крај са месечним издацима? Како породице да надоместе тај мањак, штедњом или допунским послом, помоћи рођака, дознакама из иностранства…
– У основи могу бити два извора да се надомести мањак прихода у буџету грађана Србије – каже економиста Данило Шуковић. – Први је штедња првенствено на храни, јер можете се хранити више или мање квалитетно. То се извесно неповољно одражава на здравље људи, али према оној народној „сила бога не моли“. Други извор је задуживање. Људи су принуђени да улазе у разне облике задуживања и тако бар за неко време избегавају сусрет са суровом реалношћу, и ризикују западање у дужничко ропство. Наведени подаци показују колико је сиромаштво у Србији широко распрострањено и дубоко укорењено. Зато су нам потребне дугорочне стопе раста од пет одсто и више, како би дошло до осетнијег раста стандарда и смањења сиромаштва.
У Мрежи за пословну подршку истичу да је ово питање доста комплексно, јер наша званична статистика ни у погледу прихода, ни у погледу трошкова просечног домаћинства не обухвата приходе у сивој економији, нити расходе, односно услуге и куповину робе ван легалних токова.
– Наше и неке друге независне анализе показују да се зависно од деле земље приходи просечног домаћинства из сиве зоне крећу у распону од 11 до 46 одсто, а расходи из сиве зоне у распону од девет до 39,6 одсто – каже за „Новости“ Драгољуб Рајић, привредни консултант. – Да нема сиве економије и дознака наших људи из иностранства, које су званично између 2,5 и три милијарде евра годишње, али и плаћања робе на одложено у домаћој легалној трговини, скоро 37 одсто наших суграђана било би егзистенцијално угрожено, да не кажем гладно, јер подаци којима расположемо показују колико је стање озбиљно.
У потрошачким организацијама се питају како људи уопште преживљавају у таквим условима. Према статистичарима, трочлана породица месечно треба да са око 60.000 динара подмири све потребе од хране и одеће до комуналија, односно да плати струју, воду, грејање, превоз, књиге, подмири кредите, вртић, рекреацију… што је, мора се признати, немогућа мисија.
ПЕНЗИЈЕ СРПСКО домаћинство највише новца прибавља од запослених у сталном радном односу – 50,4 одсто, али зато трећину породице финансира – пензионер, јер пензије чине 31,4 одсто укупних прихода домаћинства. Следе натурална потрошња – 3,7 одсто, односно помоћ родитеља и фамилије, примања од социјалног осигурања (3,3), приходи ван редовног радног односа три одсто, приходи од пољопривреде, лова и риболова 2,8 одсто…
Д. МАРИНКОВИЋ Новости
