Гроцка, 07.01.201. године- Пресретнути разговори
Велики он: Добро бре министарко на културу докле ће да кубурим с тебе, стварно ћу да те сменим са места министарке на културу и читаоницу тако ми свих мојих индијских предака, ако не знаш моје племе води порекло из Индије.
Министарка на културу: Али шефе овај пут стварно нисам крива, све сам предузела да буду само хвалоспеви али ето убаци се један и све поквари али сам брзо реаговала и рекла им све што ја јавно објавим није јавно већ моје тј ваше.
Велики он: Не занима ме доста сам те трпео, пре четири године за мене и моје племе си причала како смо дивљаци и смрдљиви а када смо дошли на власт и окупали се постали смо ти добри и миришљави, оставили смо те да будеш министарка на културу и читаоницу поред свега, јес да смо те уценили мало да пређеш у наше племе али није то ништа, јел тако било?
Министарка на културу: Јесте шефе али ја сам се покајала, није то због места министарке на културу, ево ако лажем нека ме згази подморница , ја сам то због културе и читаонице а и носила сам после тога мајицу са натписом опростите ми за моју ружну прошлост.
Велики он: Како да не, пази да ти не поверујем, не улази у реку и море следећих десет година да те не згази подморница, а што си после тога кукала и бунила се да нисмо ставили цреп који треба на нашу читаоницу, па ти као штрчи нешто, те не ваља, те није као пре, мислиш да сам заборавио на то, није ти било довољно што смо ти реновирали читаоницу, толико си бре била запела да је мало фалило да те сменим и дам отказ на месту министарка на културу и читаоницу.
Министарка на културу: Шефе то је било онако на први поглед да је већи цреп и да не изгледа читаоница тј кров као пре али чим сте ми запретили сменом и отказом отворили сте ми очи, цреп никад бољи, лепши и не штрчи, тачно је како треба у милиметар, имате укус и оштро око најбоље од свих ваших предака тако ми Тутанкамона.
Велики он: Пусти ме сад тог твог Туте и камиона, него пази шта радиш, то што објављујеш јавно и користиш слике државних објекта од културног и јавног значаја не значи да свако може да пише шта хоће већ само они који нас хвале и дижу у небеса за остале ту нема места јер јесте то јавно али није јавно него лично тј. наше јер ми смо на власти и може нам се, тако ми мојих предака Индијаца. Види среди то да не би опет носила мајицу са натписом.
Министарка на културу: Хоћу шефе све ћу учинити да спречим јавне критике биће само хвалоспеви само немојте да ме смењујете са места министарка на културу и читаоницу, све ћу прећутати и зажмурити само ме не смењујте кад вас молим.
Сумњиво лице
