У Београду је у 2016. години смањен и број запослених и број незапослених лица, показују подаци Секретаријата за управу – Сектор статистике.
Прошле године је, наиме, у престоници регистровано 669.845 запослених људи, што је 2.253 мање него што их је било 2015. године (672.098). Међутим, мање је регистровано и оних који су тражили посао, пошто је тај број спао са 108.237 на 104.350 (стопа незапослености је пала са 13,9 на 13,5 одсто). То би требало да значи да је Београд у 2016. остао без нешто више од 6.000 радно способних становника.
Оно што би могло посебно да забрињава јесте чињеница да је, према овим недавно објављеним подацима, скоро за петину смањен број индивидуалних пољопривредника – са 3.891, колико их је било 2015, на само 3.118 регистрованих прошле године. Такође у последњих пет година драстично је опао и број власника радњи, предузетника, лица која самостално обављају професију и запослених код њих – са 115.702 из 2011. на само 73.581 током 2016.
Гледано појединачно, по општинама највише запослених је, сасвим логично, на Новом Београду – 133.351, а затим следе Савски венац са 99.663 и Стари град са 63.093. Међутим, управо је Нови Београд остао без највише радника (5.628 лица), док је највише нових запослених добио Вождовац (3.963), па затим Чукарица (3.736) и Раковица (1.913).
Најмање запослених је у мањим приградским општинама – Сопоту (3.842), Барајеву (3.693), Младеновцу (9.851), Гроцкој (12.712), а ове локалне самоуправе бележе највећи број предузетника, односно лица која самостално обављају делатност у односу на укупан број људи са радном књижицом.
ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ СА ВРАЧАРА
Да статистика уме да буде веома чудна, показује и податак да на Врачару има више људи који се баве пољопривредом, умарством и рибарством (108) него у Обреновцу (39), Лазаревцу (19), Гроцкој (100)…