Лидер СРС-а Војислав Шешељ дошао је у Београд након 12 година проведених у притвору Хашког трибунала.
Он је дан уочи пуштања из притвора судском већу послао последњи допис у коме их је подсетио да им је још 2007. поручио да неће моћи да га осуде.
– Тада сам вам рекао да можете само да прихватите да ми попушите ку*ац и да ћете морати да поједете сва говна која сте иза*рали. Ето, сада сте коначно морали да ми попушите ку*ац! – написао је Шешељ.
Све ово што изговори Шешељ, можда би могао искористити, тачније да цитирам и да поручим председнику ГО Гроцка, Драгољубу Симоновићу чији је Шешељ дојучерашњи партијски лидер, а све на конто тужбе коју је упутио на МЦ „Жиг Инфо“, као и моју маленкост.
У нашега народа, кажу, кратка памет. Само што то „кратка“ није прецизирано у данима, месецима или годинама
По мени, није баш тако давно била изборна 2012-та година, када се доласком нове гарнитуре на власт обећавало све и свашта. Поготво то да ће се покренути кривичне пријаве против криминалних радњи бивше власти који ето оштетили су општину Гроцка, те ће опоравак бити тежак.
И ето прође више од пет година, а да ли знате неког од те бивше власти а против кога је писана икаква кривична пријава? Ја, осим за бившег директора комуналног предузећа, не знам ни једну.
Од толиког најављивана једино кога је ова актуелна власт са напредњацима тужила јесте Жељка Маторчевића, као оснивача и гл.и одговорног уредника. А разлог? Па зна се: Много се истина пише, а непоткупљиви су!
Прва два случајева су изгубљена за општинаре Гроцке, а трећи је ето сада у процесу. И за та два случаја сам им цитирао њиховог бившег лидера Шешеља, али они ништа не научише. Питам се, можда воле такве ствари?
Толико година проведених у радикалима, због којих је чак и робијао у Падинској Скели 27 дана, због „лупања“ кутија на изборима 2004 године, како би се додворио свом лидеру, нису научили овог садашњег напредњака неким основним принципима- у лажи су кратке ноге!
Има једна пословица, или кратка мисао како год, коју сам скоро чуо- КО ИЗДА ПИЗДА! Издаде Симоновић тако свог лидера док је чамио у Хашком казамату бранивши српство и преко ноћи постаде главни европејац- буржуј, што би рекли другови комунисти. Наглог стеченог богатства, како је јавно изјавио, Симоновић се не стиди. Каже поштено га је зарадио. А онда је променио опет мишљење, па у тужби каже да га ипак нема и да то клевећу неки тамо…
Док је Србија у кризи и док сви штеде, Симоновић ето баш у претходних пет година, док је на власти, стече толико богатство. Просто се питам а шта би било да нам земља није у кризи и да нисмо у штедњи..
Не научи Симоновић ни од свог претходника, тачније претходника нешто. Две тужбе су већ писане против мене. Ни једна није добијена. Писао и бивши председник Гроцке, Симоновићева десна рука, Стефан Дилберовић као и бивши директор водовода Славек. На крају испаде да јурим Славека преко извршитеља да плати трошкове…
Елем, знам да је наше судство под великим знаком питања, што се дељења правде тиче. Међутим, има ту једна друга ставка- међународни судови. Е, ако нешто буде „сумњиво“, видимо се управо тамо, ван Србије, а онда ће Симоновић скапирати шта је заправо његов политички отац Шешељ изјавио а да ствар буде још више иронична, научиће то исто као он у беломе свету.
Зато опростити али не заборавити
Живимо у таквом свету да је живот постао пребрз да га пратимо. Афера за афером, скандал за скандалом а оне праве истинске вредности живота, готово да нема. Зато, ја опраштам свима који чине ово зло и ову неправду која нас је евидентно задесила. Опраштање није заборављање, како каже Дезмонд Туту, већ памћење. Али не било какво памћење, већ памћење које нам помаже да други пут не дозволимо да се деси оно што не желимо. Право извињење састоји се из тога да кажемо да нам је искрено жао, да признамо нашу одговорност/кривицу и да се потрудимо да исправимо то што смо забрљали. Моје „памћење“ ће бити право лустрацијско- Ко се и мало усмрдио за њега купања нема, он иде право у септичку јаму….
Жељко Маторчевић
