Спровели смо истраживање како да са минималном зарадом, која износи 22.620 динара, преживите месец у Београду, и шта можете да радите с тим новцем
Сведоци смо чињенице да живети у Србији није лако. Иако висина просечне плате није тако мала, чињеница је да огроман број људи ради за минималац.
Цене су високе, константно расту, да се не лажемо. Кирије за стан да и не помињемо, поготово ако им додамо рачуне, па и ону најгору варијанту – да у стану имате парно грејање, где вас инфостан може месечно папрено коштати.
Стање је алармантно, будући да се сваке године у Београд досели око 50.000 људи. Како сви они успеју да плате стан, рачуне, да се прехране и обуку и да неки пут и почасте себе ноћним проводом? Кад ставимо све на папир, одговор је – никако! Ипак, некако се сналазе. Ево и како.
Ми смо пробали да дочарамо преживљавање с минималцем у Београду и било је – језиво. Па да кренемо:
Званично, минималац у Србији у 2017. години износи 22.620 динара. С тим новцем човек може само да сања о изнајмљивању стана. Зато је принуђен да одабере најјефтинију солуцију, а то је изнајмљивање собе, плус проналажење цимера, ако је могуће.
Постоје у огласима нешто веће собе у које могу стати два кревета. Јесте да нећете имати приватност, али кад је нужда, нема извољевања. Тако, на пример, у насељу Беле Воде можете платити собу 90 евра, што је по кревету 45. У цену су укључени сви рачуни, осим што се зими за струју доплаћује додатних 10 евра месечно.
Тако, од тричавих 22.620 динара месечно, после плаћене кирије остане око 17.000.
Следећа најважнија ставка која мора да се испоштује сваког месеца – мобилни телефон. Будући да вечина станова у понуди има вајерлес урачунат у кирију, може се на рачуну за телефон уштедети, барем кад сте код куће. Тако, да на ову ставку отпада 1.000 динара месечно, за један скроман пакет.
Преостало нам је 16.000 динара. А нисмо ни почели.
Проблем је градски превоз. Будући да кирију плаћамо мало, соба коју изнајмљујемо биће у предграђу, па где год да се крене, мора се у великој мери користити превоз.
Бус плус допуна за запослене за један месец износи 3.250 динара. То је заиста превише. Зато већина прибегава шверцовању. Међутим, контроле има на све стране, а кад се жури на посао, могућност изласка из аутобуса и чекања следећег је искључена.
Појединачна временска карта кошта 90 динара, па би неко решење могло бити да се уплатити 10 карата, које би се куцале само у случају нужде. На месечном нивоу, то ће захтевати још 900 динара, тако да нам остаје 15.100 динара.
Ових тричавих 15.100 динара треба расподелити на месец дана. С тим новцем девојка треба да се прехрани, да купи хемију и козметику, гардеробу, шминку и накит и да води активан друштвени живот (ако је икако могуће).
Једна девојка на козметику месечно мора да издвоји минимум 1.500 динара, и то под условом да користи само најнеопходније производе, бирајући најјефтиније брендове.
Зато смо посетили пијаце, надајући се јефтинијим ценама козметике, и нисмо се добро провели – за 1.500 динара „напунили“ смо корпу ништа више него у обичној продавници. Само најосновније!
Шта је са шминком? Већина комада може трајати по неколико месеци, али кад се све сабере, опет користећи најосновнију шминку јефтинијих брендова, и на то месечно треба издвојити око 600 динара.
То је минимум минимума, верујте, јер смо тражили најјефтиније опције.
Следе гардероба, обућа и аксесоари. Снижења у великим шопинг центрима су супер, али ако радите за минималац, ретко ћете успети да уклопите неки такав комад у своје финансије.
Алтернатива која заиста не звучи примамљиво, али је нужно зло, јесу пијаце. Наравно, и тамо можете пронаћи гардеробу која држи цене као да је своје место пронашла у „Ушћу“, па ћете морати мало да бирате и залазите између редова.
И у мањим радњама у подземним пролазима може јефтино да се прође. Наравно, ту је и секнд хенд шоп…
Све у свему, кад говоримо о гардероби, обући и аксесоарима, потребе се разликују од особе до особе, али нужни минимум је око 3.000 динара месечно. Ту смо урачунали једне патике, једне сандале и једне ципеле за годину дана, затим једну јакну годишње, две мајце месечно и три пара панталона годишње. Ту и тамо купиће се неки јефтинији комад накита.
После свега овога, остаје нам округло 10.000 динара. С тим новцем треба се прехранити месец дана и водити какав такав друштвени живот.
Да девојка једном месечно изађе у град, подели рачун за такси с другарицом и у клубу попије два пића, треба јој око 2.000 динара.
Значи да с 8.000 динара треба да преживи месец дана, односно с 260 динара један дан. Да, доручак, ручак, вечера и ужине треба да стану у тих 260 динара дневно! Наравно, ваља уштедети и неки динар да би се који пут отишло с другарицом на кафу.
У том случају, говоримо о 230 динара дневно. То је 76 динара по оброку! Шта један човек да поједе за 76 динара, а да остане сит, и да то буде здраво?
Па само 100 грама саламе толико кошта, а нећемо говорити да је то заправо нездрава храна! Најјефтинији хлеб је 35 динара, кесица кечапа исто. За тај новац не можете да купите ни 10 јаја!
Наравно, бићете принуђени и да храну купујете на пијаци или у великим маркетима, подразумева се, оно што је на снижењу, плански, рачунајући сваки динар.
Дакле, с тим новцем можете доручковати јаја, паштету и јогурт, направити оскуднији сендвич са саламом, кечапом и мало павлаке, јефтиније виршле…
За ручак можете спремити јело које ћете јести три дана – да ли је то чорба с поврћем и мало пилетине, мусака с кромпирима и мало млевеног меса или нека оскуднија паста – одлучићете сами. Вечеру можете и да прескочите – то је свакако добро за линију.
Да резимирамо. С минималцем у Београду можете да преживите – једва. Можете да изнајмите собу на периферији, да се шверцујете у превозу, да се обучете једва пристојно, да изађете једном у град и неколико пута у кафић, да једете најјефтинију храну, да заборавите на биоскоп, позориште, спа центар, грицкалице и сокове и сличне ђаконије. Рођендане и сличне прославе је смешно и да помињемо.
Добродошли у Србију!
Б. Ацковић Еспресо
