Има мишљења да је трагично што Влада није солидарна са својим грађанима. Шта ви мислите?
Последњих година сведоци смо тужне српске реалности, у којој болесну децу лечимо СМС – овима, док са друге стране државу пљачка ко како стигне. Са једне стране државни функционери купују виле за баснословне цифре које су нама, обичним смртницима само мисаона именица, у цркве се уграђује подно грејање, како свештеним лицима не би било хладно зими, а са друге, да ли се ико запита зашто се у јавности последњих година није појавио макар један случај лечења неког детета о трошку државе?!
Случај мале Теодоре Врањешевић само је један у низу који је, срећом ујединио Србе, па је новац за њено лечење у Немачкој сакупљен за 24 часа. То је за сваку похвалу, и свим људима који су допринели прикупљању 350.000 евра, колико је потребно да се маленој Теодори обави трансплантација у Франкфурту.
Међутим, не можемо а да се не запитамо шта би се десило да људи нису великодушни, и да се сви нисмо уједнили? Да ли би држава пронашла неки други начин да мала Теодора оде на лечење? И, не само Теодора, него и свако дете које чека да се прикупи новац, како би могло да се лечи на некој европској или светској клиници. Али, нажалост, држава се не оглашава, иако постоји Буџетски фонд који је основан пе три године, и који би требало да покрива лечење деце у иностранству.
Посланик Демократске странке Балша Божовић за „Еспресо“ каже да су грађани небројено пута показали да су солидарни посебно када је лечење деце СМС порукама у питању, али да је трагично што Влада није солидарна са својим грађанима.
– Управо су грађани ти који су показали солидарност. Трагично је то што Влада Србије није солидарна са својим грађанима. Проблем је тај што су се помирили да је лечење деце СМС – ом начин и да они ништа више не треба да раде по том питању. Трагично је то да они који су одговорни за скандалозно стање у здравству воде рачуна о себи, о својим пословима јер им власт служи да себе обогате, а не народу да помогну. Испада да смо препуштени себи, а да власт служи да би неколицина имала привилегије – рекао је Божовић.
Председник општине Александар Шапић, на питање зашто се оболели лече СМС порукама, и путем хуманитарних организација попут његове „Буди хуман“, а не из државног буџета, док државу пљачка ко стигне, за „Еспресо“ је рекао да то њега не треба питати, јер нити је министар здравља, нити члан Владе.
– Немојте мене о томе да питате. Фондацију “Буди хуман” смо отворили као грађани ове земље, потпуно равноправни са свима осталима, у жељи да некоме помогнемо. Нисам ни министар здравља, нити члан Владе да бих могао да Вам одговорим на Ваша питања, тако да мислим да она треба да буду упућена на неку другу адресу. То је питање за они који ме нападају, а не за мене. Једино што је индикативно, то је да фондација постоји већ четири године, а да су се многи сетили да постоји баш у моменту када сам најавио да ћу да се кандидујем за градоначелника Београда. Опет понављам то није питање за мене, већ за оне који то раде – рекао је Шапић.
Посланик Марјан Ристичевић за „Еспресо“ каже да држава треба да води рачуна о лечењу деце, и да све контролише.
– Прошле године је око 560 – оро деце послато на лечење у иностранство о трошку државе, а ове у првих неколико месеци око 170. Сви који се пријаве могу да се лече о трошку државе. Лекари заседају и договарају се ко треба да се лечи у иностранству по њиховим проценама, лекар предложи, комисија одобри и онда се ти пацијенти шаљу у клинике са којима држава сарађује. Дешава се да пацијенти сами повуку захтев и да се онда пребаце на лечење СМС – овима јер иду у неке друге клинике – рекао је Ристичевић, и додао да постоје и случајеви да се захтев за лечење уопште не поднесе већ се одмах креће са сакупљањем новца СМС – овима.
Према његовим речима, сви који донирају новац за лечење болесне деце морају да имају увид у тај процес, и право на доступност информација од јавног значаја, а фондације треба да предвиде начин на који ће то бити доступно.
Јесте, ове информације треба да буду доступне свим грађанима, нарочито онима који учествују у хуманитарним акцијама и прикупљају новац за болесну децу којој треба помоћ, али зар и држава не треба да изађе у јавност са информацијама о Буџетском фонду за лечење?
Влада Републике Србије је 30. августа 2014. године основала тај фонд за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у нашој држави, а према проценама, више од пола милиона грађана у Србији живи са неком ретком болешћу. Питање које се намеће свима је зашто мала Теодора није добила одмах новац из тог буџета?
М.Р. Еспресо
