Да живот у Гроцкој, вековима старој вароши крај Дунава, пише историјске романе, сведочи и „мистериозно камење” из Брестовика. Необично велики комади су наочиглед мештана и разних пролазника годинама стајали на локалном аутобуском стајалишту крај Смедеревског пута. Ту су путници одмарали ноге чекајући превоз, служили су им као монументалне камене клупе. Мало ко је и помислио да су монолитни блокови нешто више од обичних камених громада, да су ти габаритни блокови, по свему судећи, вредни археолошки налази.
Према локалној причи, камење је неко од мештана довукао на то место, али нико не зна ни кад ни како. Претпоставка је да је неки домаћин на њих „налетео” док је обрађивао њиву и да их се ослободио тако што им је нашао нову намену крај пута.
И до последњег момента до премештања мештани су ту седели не слутећи да седе на вредним сведоцима прошлости. У тренутку подизања људи су се питали како ће убудуће да чекају превоз.
– Годинама ту стоје и никоме нису ни требали ни сметали, што их сад носите. Хоћемо ли добити клупе уместо њих? – уследило је питање.
Клупе су обећане, каменови однети на сигурно.
Сада су у пространој башти Ранчићеве куће. Чим је Центру за културу дојављено да је један од каменова који одају утисак потенцијалних археолошких налаза померен са места на коме је стајао, брзо се реаговало. Уз помоћ руководства општине Гроцка које је без одлагања предузело све што је било потребно, они су смештени тамо где ће бити на безбедном, али и доступни за озбиљнија истраживања.
Преношење није било једноставан посао, била је неопходна механизација локалног стоваришта и кранска дизалица регистрована за тежину од две тоне. У томе је, вероватно, и тајна зашто су археолошки артефакти опстали толике године покрај пута.
О покретним археолошким налазима обавештене су надлежне установе, а у ишчекивању њихове процене, контактирани су стручњаци из области археологије, архитектуре и историје уметности. Њихов суд је, на основу увида у фотографије, јасно потврдио да је правовремена акција преношења била оправдана, јер у питању су заиста археолошки налази. На основу изгледа, детаља и габарита, претпоставља се да су делови неке монументалне грађевине из античког римског периода. На њима је приметна рељефна обрада, односно камена пластика која се као венац надовезује на сва три пронађена камена, што указује на то да се ради о сегментима велике римске грађевине јавне намене или пак сакралне архитектуре из најдаље 4. века. Ако се њихова претпоставка покаже као истинита, град Београд ће бити богатији за сазнање о постојању античке грађевине монументалних димензија из времена највећег сјаја Сингидунума.
Овај вредан антички налаз на територији Брестовика није усамљен јер се недалеко од локације где су они затечени налази и чувена касноримска гробница с краја 3. и почетка 4. века. Гробница из Брестовика, споменик културе од великог значаја за нашу земљу, једна је од најбоље очуваних грађевина овог типа на територији Србије и састоји се од прилазног трема, простора за обреде и крипте за сахрањивање. Сматра се да је припадала високом чиновнику или пак војсковођи Римског царства и да је само једна од многих и сличних у овом крају. У њој су крајем 19. века, када је откривена, пронађена три зидана саркофага, мермерна статуа покојника у природној величини, камене скулптуре лавова, генија смрти…
Само на територији насеља Брестовик општине Гроцка до сада су евидентирана три налазишта: „Комплекс локалитета Подунавље – Хладна вода – Вртлог – Микуље” (у статусу претходне заштите), „Бели брег” и „Голи брег”. Археолошки материјал са Голог брега у Брестовику налази се на чувању у Народном музеју и Музеју града Београда.
Грочанска територија, која се пружа дуж Старог дунавског и Римског пута, а потом Цариградског друма, са вароши Гроцка из 16. века која се у списима као Гардец помиње исте 878. године из које датира и први писани помен Сингидунума, очигледно и даље крије многе тајне које тек чекају да буду откривене.
