552
Наслови типа „Одзвонило бахатим извршитељима“ или „Преполовљене награде за принудну наплату“, који су у време усвајања новог правилника осванули у медијима, показали су се као пуцањ у празно, јер није промењен принцип на коме је засновано извршење нити систем бодовања који омогућава да се уз стварне трошкове наплати и сваки корак у процедури и на крају исплати и накнада за успешно извршење посла.
Само за формирање предмета, односно припрему, архивирање и доношење решења о извршењу, може се „освојити“ од 15 бодова ако дуг износи до 12.000 динара до 395 ако је вредност потраживања преко 12 милиона динара. Како бод, према тарифнику, вреди 120 динара, значи да се за једну, релативно једноставну радњу за коју је потребно највише до сат времена канцеларијског рада, може од дужника наплатити од 1.800 до чак 47.400 динара. А то још није ни први корак у извршењу, јер следи успешно лично уручење решења дужнику, које ће извршитељ моћи касније да наплати 900 динара, објављивање на огласној табли коштаће 300 динара, колико и достављање поштом иако коверат и поштарина не достижу ни половину те вредности. Уколико извршитељ треба да од државних органа прибави податке о дужнику, на пример од ПИО фонда да ли је у радном односу или пензији, па од банке где има рачун на који стижу редовна примања, ту услугу, појединачно за сваки орган коме се обрати, обрачунаће по 1.200 динара, плус трошкови за таксу које се државни органи не одричу.
Уколико грађанин или фирма морају дуг да исплаћују на рате, за надгледање редовности извршитељ ће наплаћивати по 1.200 динара за сваки период наплате, а утврђивање да је „изјава воље дата“, односно да је дужник прихватио да намири обавезу, коштаће га 600 динара (пет бодова). Занимљиво је и бодовање за фотокопирање докумената, које ће у канцеларији извршитеља коштати 0,2 бода или 24 динара за сваки лист, иако се цена у фотокопирницама креће од једног до пет динара по страници.
На крају, ако се поступак наплате дуга и трошкова успешно оконча, извршитељу следује накнада за то а она се креће од 15 бодова или 1.800 динара ако је почетно дуговање било највише 12.000, до два милиона ако је наплаћено потраживање вредно преко 12 милиона динара. При том, осим основног дуга са каматом, свака ставка коју је на име трошкова или успешног посла наплатио извршитељ, увећава се за 20 одсто колико износи стопа ПДВ-а који убире држава. За многе, то је „квака“ која спречава да се тарифник „упристоји“, јер што су већи трошкови и накнаде, већи је прилив у буџет.
– Сви тарифници су нереално високи, од извршитељских, до нотарских, па и судских такси, извода из катастра или других потврда. Заиста смо кренули путем који уместо да приближи, удаљава грађане од правосудног система и институција. Ти правилници о тарифама показују и где смо отишли у пребацивању терета на грађане и да смо још јако далеко од једног избалансираног система који би омогућио функционисање. Мислим да би заиста требало утврдити колико смо поступака извукли из система јавних надлежности, из јавног финансирања и пренели на приватнике и у којој је мери то оптеретило грађане – каже за Данас адвокат Бранко Павловић.
Од Министарства правде јуче нисмо добили одговор на питање да ли ће се постојећи тарифник мењати и да ли ће систем бодовања бити усаглашен са стварним трошковима.
Љути дужници прете и вичу
Извршитељи тврде да је њихов посао тежак и да дневно имају на десетине странака, неретко „љутих дужника који прете и вичу“. Кажу и да накнада коју добијају уважава сложеност тог посла, али и стрес који трпе у сусрету са дужницима. Стручњаци, међутим, упозоравају да иако у тарифнику пише да се уз накнаду за успешно извршење наплаћују само стварни трошкови, на пример поштански, фотокопирање, израда образложења и решења – бодови који су утврђени немају никакве везе са ценама тих услуга на тржишту.
М. Н. Стевановић Данас