Навршава се четврт века од почетка НАТО бомбардовања наше земље, тадашње Савезне Републике Југославије. Међу првима се на мети бомби нашло се Прокупље, где је прво страдао војник Бобан Недељковић, због чега ће се централна манифестација обележавања годишњице одржати управо у том граду.
Бомбардовање СРЈ започело је 24. марта 1999. године у 19.55 сати, пет минута пре службено одређеног почетка бомбардовања, а прве ракете пале су на касарну Ратко Павловић – Ћићко у Прокупљу када је страдао први војник Бобан Недељковић, а петорица његових другова су повређени.
Исте вечери, крстареће ракете погодиле су подземни бункер у Куршумлији а животе је тада изгубило 11 војника – официра и подофицира, а 27 је било рањено.
Бомбардовање је трајало 78 дана, до 10. јуна 1999. године, а за то време у Топличком крају је страдало 47 припадника војске, полиције и цивила, док је више стотина рањено.
„Сећања су дубока. Између детета и земље, не знаш кога више да волиш“, рекао је пре две године за РТС Крстомир Ђелић, отац погинулог резервног официра Војске СРЈ.
Четврт века касније сирене ће се поново зачути у граду на Топлици, овог пута у склопу централне церемоније обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.
Скупу на Тргу топличких јунака ће присуствовати председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик, министри у Влади Републике Србије, народни посланици, представници Града Прокупља и топличких општина.
“Топлица не заборавља своју историју и јунаке који су животе дали за своју земљу и своје огњиште. Богатство нашег краја су људи, ведрог духа, поштени и праведни. Опраштамо, али не заборављамо. Зато позивамо грађане да дођу у што већем броју, како бисмо сви заједно одали почаст страдалима”, поручио је претходних дана народни посланик из Топлице Дарко Лакетић.
Јужне вести су претходних дана писале да се Топлички крај увелико спрема за обележавање годишњице бомбардовања, да су председникови људи свакодневно долазили у Прокупље, а да су ангажовани и локални напредњаци како би у недељу у 20 часова Трг Топличких јунака био пун.
“Осим чланова породице, траже да поведемо бар још две пунолетне особе из нашег окружења и комшилука”, рекао је за Јужне вести један Прокупчанин који је добио позив из странке.
Локални медији пишу и да се улице у центру града затварају, парк се сређује, као и расвета и инсталације, а глана улица нивелише.
Према сазнањима Јужних вести, у недељу се очекује долазак око 10.000 грађана југа Србије, а осим из свих градова Топличког округа, најављује се и долазак људи из Нишавског, Јабланичког, Пчињског, Пиротског и Расинског округа.
Власт из године у годину централну манифестацију премешта од града до града, када се гаси улична расвета, пуштају сирене за ваздушну опасност, грађанима деле свеће, а у медијима објављују фотографије из ваздуха које дочаравају величину скупа.
Аврам Израел: У Хрватској постоји Министарство бранитеља – а наши као да су бранили марсовце
Аврам Израел, некада резервни официр Југословенске народне армије, а широј јавности познат као начелник београдског центра за обавештавање и узбуњивање, каже за портал Н1 да је битно да се дан почетка бомбардовања обележава, за разлику од периода када смо “пљували по себи”.
Међутим, он истиче да ни разне локалне, као ни централна манифестација нису довољне за неговање културе сећања и поштовање оних који су се борили за земљу.
“У овој земљи од (Бориса) Тадића, преко Томислава Николића до (Александра) Вучића, моја јединица од 700 и нешто људи није добила ништа. Нисам ни ја”, рекао је Израел, коментаришући ко је све за ове две и по деценије добио ордење.
И можда Прокупље, или Сомбор не знају за Аврама Израела, али Београђани га памте. А од њихових градоначелника јединица којом је руководио није почашћена ни кафом, додаје наш саговорник.
Срећан је зато међу борцима са Паштрика с којим обележава годишњице, а за које каже да “умиру као голубови због зрачења којем су били изложени током бомбардовања“.
“Ко смрдљиви сир их гледају, ти борци умиру као голубови. А у Хрватској постоји Министарство бранитеља. Као да су ови наши бранили марсовце, а не Србију”, истиче наш саговорник.
Он предлаже да се једно такво министарство оснује и у Србији, како би се бавило правима и потребама свих оних који су учествовали у ратним дејствима.
Где је нестала опрема?
Међутим, то није једини предлог Израела. Својевремено је, каже, покренуо иницијативу да се у Музеју Града Београда направи сегмент посвећен НАТО бомбардовању.
Међутим, сусрео с препреком званом ауторска права над фотографијама из тог периода, а наш саговорник каже да је од њега тражено да обезбеди сагласност аутора за излагање ратних фотографија.
Желео је Аврам Израел и да се у Музеју изложи сва опрема која је током 78 дана служила за обавештавање Београђана о ваздушној опасности.
Међутим, у Сектору за ванредне ситуације којем је опрема припала пошто је почетком двехиљадитих расформиран градски Центар за обавештавање и узбуњивање, рекли су му да нико не зна где је опрема. Нико је не користи, у магацину је нема, а нема ни трага где је нестала.
А на месту Генералштаба…
Србија нема ниједан музеј посвећен агресији на земљу 1999. године, али ће зато добити Меморијални центар на месту Генералштаба у Кнеза Милоша у Београду, ако се испуни намера власти да тај комплекс уступи компанији Џареда Кушнера, Трамповог зета, како би на том месту градио луксузне станове и хотеле.
Упитан шта мисли о тој идеји, Аврам Израел за Н1 каже да “ако сами себе не поштујемо онда се правимо луди па поштујемо објекте”.
Он сматра да две уништене зграде Генералштаба у центру Београда треба средити и на том месту изградити нешто добро за Београд, али под условом да онај ко добије тај посао стварно одвоји простор и изгради Меморијални центар посвећен бомбардовању.
“И онда је то за сва времена и договорите се да деца када иду на екскурзије нека иду на Сремски фронт, у Крагујевац, у Меморијални центар. Те комеморације су један од начина неговања културе сећања… Направите у Београду једну велику вежбу цивилне заштите да вежбамо и да се сећамо и да се спремамо ако се нешто деси”, предлаже Израел.
„Протоколарно сећање“ и још без званичног броја жртава
За оно како се сада годишњице овако битних догађаја у нашој историји обележавају каже да је “протколарно сећање”.
“Оду Курта и Мурта, сликају се и положе цвеће. Протоколарно се сећају, примају плату да се сећају”, закључује Израел.
У Меморијалном центру, ко год га градио и на ком год месту био, као основни податак требало би навести број жртава. А званичан број се и даље не зна.
Барата се и у јавности спомиње 2.500 хиљаде убијених, с тим што из године у годину то варира од 2.500 убијених цивила, до 2.500 убијених цивила, војника и полицајаца. Некада је то и 2.000 убијених цивила и још око 1.000 убијених војника и полицајца.
Свеобухватног списка са именима жртава нема, па се и 25 година касније свако сећа оног свог кога више нема.
Foto Citalac N1
Неда Вуловић Обрадовић Н1
