Дојучерашњи ученици Симоновића које је издејствовао да постави као координаторе да бих још увек вукао све конце у раду Општине Гроцка и његови најбољи ђаци Дилберовић и Буквић, из дана у дан доказују своју бахатост, неодговорност и манипулисање.
После случајева у вези Спортског савеза где су на веома незаконит начин прогурали свог кандидата да победи, поставили свог друга без знања и искуства да буде директор водовода у Гроцкој и именовали за члана већа Милана Марковића човека који отворено прети новинарима и радницима ЈКП-а и то пред камерама, направили су још један „бисер“ у низу.
Наиме дојучерашњег противника и једног од узданица Блаже Стојановића на прошлим изборима 2016.године, Милана Бркића, познатог као власника продавнице „СТР Брка“ која је у блокади, (снабдевала је општину Гроцка потрошним материјалом) а од скоро и члана СНС у Гроцкој координатори награђују уговором:
За вршење координатора за спровођење пројеката на територији општине Гроцка.
Ту услугу Милану Бркићу грађани наше општине плаћаће чак 96.000 динара.
Иначе, Бркић такође снабдева општину Гроцку фирмом „МИЛМАКС“ која се води на његову рођену сестру Марију Бркић. Фирма је пријављена на исту адресу као и Милан, и има уговор вредан око 4 милиона динара са Општином Гроцка.
Интересантно је да у одбору СНС-а у Гроцкој све више влада незадовољство старих чланова који су од почетка ту и који су подизали странку, а имали су запослења која и нису била пуно плаћена у односу на садашње руководиоце и њихове саборце, тако да је већ и епилог томе смена једног од координатора из Калуђерице Владе Радовановића.
Све ово и даље продубљује сумњу и поткрепљује причу чланова странке који су на локалу од своје плате одвајали у име странке месечну апанажу и доносили руководству локалног одбора СНС-а.
Да се и даље наставља са том праксом веома је очигледно, а и веома је познато како је бивши председник Симоновић постао богат преко ноћи, да ли ће га неко надмашити остаје да се види, али једно је евидентно, добро су од њега научили.
Докле ће се ићи са овом праксом политичких намиривања, другарских и партијских запошљавања, бахатости, безобразлука остаје да се види.
Једно је сигурно, да Грочанска општина и даље цупка у месту, даље се од обећања није отишло и нажалост ова приградска општина све дубље у сваком смислу те реци.
Право је питање када се грађани општине Гроцка обрате за помоћ локалној самоуправи и када им се одговори да немају средстава и могућности да им помогну, а с друге стране довољно је све јасно да новца за пријатељске партијске везе итекако има
ЕЖИ.
