УЗУЗ је у саопштењу оценио да наведени споразум неспорно има одредбе које су садржински неуставне у односу на Устав Републике Србије.
„У формалном смислу ради се међутим о споразуму који као правни акт не препознаје правни поредак Републике Србије. Очигледно је да ће наведени споразум морати у некој другој форми званичног акта бити провучен кроз правни систем и тек тада биће смислено његово оспоравање пред Уставним судом Републике Србије. Тренутно подношење довело би до закључка о одбацивању због ненадлежности Уставног суда и ‘потрошило’ би пажњу јавности на наведени случај“, наведено је у саопштењу.
Оцењено је и да је могуће да ће политичке институције попут Владе и Скупштине наведени споразум пробати да „прошверцују“ кроз форме „Одлуке о прихватању извештаја“ или „Закључак Владе“, али и да је могуће да се и одређене тачке директно имплементирају у правни поредак.
УЗУЗ је стога поручио ће иницирати оцену уставности чим се наведеним актима делови споразума уведу у поредак Републике Србије.
„Уставни суд би свакако требало да реагује приликом подношења иницијативе и не би се смела поновити ситуација из 2015. године када је Уставни суд се огласио ненадлежним. Напомињемо да је четворо судија Уставног суда (Боса Ненадић, Оливера Вучић, Катарина Манојловић Андрић и Драган Стојановић) од чега троје доктори уставног права, писало издвојено мишљење у коме је указивало о неуставној одлуци Уставног суда и бранило Устав Републике Србије“, подсетио је УЗУЗ.
У саопштењу се додаје и да је неспорно да би Уставни суд морао да закаже и јавну расправу на шта је обавезан, иако, како је наведено, забрињава да већ четири године није заказана ни једна јавна расправа, чак и у неким изузетно осетљивим случајевима попут неуставне чланарине привредној комори, Београду на води или пензијама.
