Две године нису довољне да умање ужас који сваки нормалан човек осети кад у сећање призове слику буктиње у коју се, услед напада „Молотовљевим коктелом“, тог 12. децембра 2018. године претворила кућа Милана Јовановића, новинара из Гроцке.
Ужас је и да те две године нису биле довољне ни да, и поред свих доказа и првобитних, а касније неуверљиво повучених признања окривљених, одговорни за напад буду кажњени, а Милан Јовановић правично обештећен. Правно и материјално. Ужас за осећај и уверење да је правда достижна и да новинаре нико, ма колико моћан и богат био, не сме да спаљује.
У болници су ми рекли да су мислили да нећу преживети
Две године нису биле довољне ни да Јела Дељанин, супруга Милана Јовановића, која га је спасла из те ужасне буктиње, поврати миран сан. Ко ће ту правду да намири?
Милан Јовановић, истраживачки новинар кога је мало ко знао даље од општине Гроцка, постао је, међутим, познат брзином тог пламена који му је прогутао све што је стицао током живота. Не због трагедије која га је задесила, већ зато што је пред очима јавности, не само домаће, изникао новинар који се не плаши да сам, само са „заштитом“ мале, локалне редакције, пером удари на корупцију која сеже до самих врхова власти у држави и владајућој странци. И да од тога не одустаје ни по цену многих претњи, ни по цену живота, до данас.
У сећање на ту ноћ кад му је спаљена кућа пре две године ушли смо кроз разговор с њим.
„Прошле су две године од паљења моје куће. Две године чекам да починиоци буду кажњени за своја недела. Изгубио сам све, али ми је најболније то што је моја супруга изгубила здравље. Постала је срчани болесник и лечи се на неуропсихијатрији. Већ две године она ноћу не спава јер се боји да неко поново не запали кућу“, каже Милан Јовановић за Цензоловку.
Како се данас сећа те ноћи 12. децембра 2018. године?
„Не постоје речи, нема речника којим бих објаснио како сам се осећао те ноћи. Јер супруга ме је изнела из дима и пламена, ван куће. Једва сам успео да дођем до даха, тешко сам имао шансе да удахнем ваздух. Почео сам да повраћам и из плућа избацујем чађ и гареж. Комшије су ме ставиле у кола и одвезле у Хитну помоћ у Врчину. Само сам бацио поглед на кућу и видео да гори. Из Врчина су ме, прикопчаног на боцу са кисеоником, пребацили у Градску болницу, где су ми давали инфузију и стварно су се трудили да ме врате у живот. На томе им пуно хвала. Сутрадан су ми рекли да су били убеђени да нећу преживети. Нема ту речи којима може да се објасни како се осећате кад видите да сте за сат времена изгубили све што сте стекли у животу.“
СУДИЈА ИДЕ У ПЕНЗИЈУ У МАРТУ, ОДБРАНА ТО ХОЋЕ ДА ИСКОРИСТИ ЗА ПОНАВЉАЊЕ СУЂЕЊА
„Од овог суђења сам очекивао пуно, да ће врло брзо да се оконча, али колико видим, раде упорно на опструкцији суђења. Адвокат одбране Ивице Вуковића се жалио прошлог пута да је суђење заказано пребрзо и да суд не води рачуна да он има суђење 15. децембра у 10 сати, а ово Драгољубу Симоновићу је заказано истог дана у 9 сати. А на сајту његове канцеларије стоји да има 40 адвоката и 200.000 предмета. Да је мање похлепан, стизао би на свако суђење.
Срамно је понашање и адвоката Горана Пејића који каже судији да неће да дође на суђење да заступа свог клијента, плаћен је да му пружи одбрану, а притом каже да је његов клијент невин. То није увреда само за суд, да будем искрен, то је увреда и за његовог клијента.
Председник Адвокатске коморе Виктор Гостиљац јавно тражи да се убрзају суђења јер има доста заосталих предмета због ове епидемије, а кад судија закаже рочиште у разумном року, онда се у судници буни да их брзо заказује.
Мени је јасно зашто то раде. Добро су упознати да судија у марту треба да иде у пензију и ако не донесе пресуду, предмет ће преузети други судија, а поступак ће морати да се понови. Ако хоће да докажу невиност својих брањеника, треба да траже да се суђење одржава дан за даном, а не да се одуговлачи“, каже Милан Јовановић.
Да ли сања ту ноћ? Да ли се осврће преко рамена?
„Моја супруга још ниједну ноћ од тада није преспавала. Плаши се. Целу ноћ шета по тераси, као на стражи. Чујем стално бат њених корака ноћу. Прегледа улицу да неко поново не дође да запали кућу. Додуше, има полицијску заштиту 24 сата. Можете да замислите какав је то живот под полицијском заштитом са стрепњом да вас неко не убије и не запали кућу.“
Јела Дељанин се разболела тешко. А какве је последице то оставило на здравље Милана Јовановића?
„Моје је здравље било нарушено и пре паљења куће. Сада је знатно погоршано. Да будем искрен, доста времена проводим на кисеонику. Трудим се да што дуже опстанем, да доживим да се овај судски поступак оконча и да починиоце видим заслужено кажњене“, каже Милан Јовановић.
Маторчевићу секли струју, Јовановићу канализацију
Бацање „Молотовљевог коктела“ на кућу била је кулминација низа притисака, напада на Милана Јовановића, Жељка Маторчевића и Зорана Лалића, новинаре локалног портала Жиг инфо, који се нису плашили да под својим именима објављују текстове у којима се истраживало све оно о чему су други шапутали у општини Гроцка.
Јавна комунална предузећа у Гроцкој коришћена су у притисцима на њих, била су злоупотребљена само са једним циљем – да се заустави њихово писање. Маторчевићу су секли струју, Јовановићу су секли канализацију, хтели да му сруше кућу. Било је мноштво анонимних претњи.
Маторчевић је два месеца пре паљења Јовановићеве куће нападнут, претучен и поломљена му је јагодична кост, а нападач је до данас остао непознат
Како је изгледала хронологија, како се сада чини, најављеног спаљивања куће?
„Драгољуб Симоновић је први пут покушао да ме убије испред своје куће док сам фотографисао железничке прагове које је узео са Железнице. Други пут је наручио моје убиство, али ето, сва срећа, један од људи из групе за ликвидацију мене и Жељка Маторчевића, дошао је да ме упозори: ’Чика Милане, мене су ангажовали да доведем људе да вас ликвидирају. Ја у томе нећу да учествујем, покупићу се и побећи од оца у иностранство.’ Ја сам истог момента отишао у полицију и поднео пријаву. И Жељко је поднео пријаву“, прича нам Милан Јовановић.
„Код мене кући је 37 пута долазила комунална инспекција по пријави да се наводно отпадне воде одавде изливају на јавну површину. То није тачно и то је и доказано на суду. Такође су ми искључили и воду јер сам наводно крао воду. И то је доказано да нисам радио. Долазили су да ми руше кућу јер се наводно налази на јавној површини. Нећу да грешим душу, морам да кажем да су инспектори били врло бесни због наредби које су добијали из општине. Рекли су ми ‘ви знате за тај број наших долазака, али нисте ни свесни колико смо пута пролазили поред ваше куће јер нас је било срамота да вам се јавимо’. Никада ниједан комунални или грађевински инспектор није поднео ниједну пријаву против мене. Нису имали повод за то. Имам изјаву једног комуналног инспектора у којој стоји да је добио наредбу од свог шефа, а овај је добио наредбу од Драгољуба Симоновића, да сачини лажни инспекцијски надзор и да ме што строже казни. Инспектор је то одбио речима да не жели да изврши то кривично дело и након пар дана је добио отказ. Он је ту своју изјаву дао и на суду. Остао је без посла иако је имао само две године до пензије“, објашњава Милан Јовановић део невоља са којима се годинама борио.
СУДИЈА СЕ ТРУДИ ДА ОКОНЧА ПОСТУПАК
„Ценим поступак судије Славка Жугића који има осећај за правду и свим силама се труди да поступак оконча у разумном року. Он је пример како правосуђе треба да функционише. На почетку суђења сам судија је рекао да може да суди пет дана у недељи, али су се адвокати против тога побунили.
Имао сам срећу што сам у поступку добио једног младог тужиоца, будућег члана Државног већа тужилаца, Предрага Миловановића и искусног судију. Они су врло часни и поштени људи. Правосудни систем би требало да се поноси што у својим редовима има такве особе, а на њих би требало да се угледају све остале њихове колеге. Надам се да ће судија успети да овај поступак оконча пре одласка у пензију“, каже Милан Јовановић.
Да ли је после свег тог малтретирања очекивао да ће му и кућу запалити док у њој спава и тако га довести на ивицу смрти?
„Био сам опрезан и очекивао сам да ће извршити напад директно на мене. Ни у сну нисам помислио да ће доћи на идеју да ме запале све са кућом. Кад сам касније размислио и видео шта се догађа, постали су ми јаснији њихови мотиви. Јер, у мојој кући су се налазили сви материјални докази на основу којих смо писали и објављивали текстове на порталу Жиг инфо. Њима није био циљ само да убију Милана Јовановића, да му запале кућу, већ и да униште све материјалне доказе. Након паљења моје куће почели су да пишу пријаве против мене, Жељка Маторчевића и портала Жиг инфо, јер су били убеђени да су све доказе спалили. Ми смо у врло кратком року, 30 дана након паљења куће, добили 16 пријава. И сада водимо 16 судских поступака у којима нас Драгољуб Симоновић тужи да смо му оним што смо писали нанели страшан душевни бол“, каже Милан Јовановић.
„Ево, 9. децембра смо имали рочиште у поступку у коме Симоновић тужи Жељка Маторчевића и тврди да на Сребрном језеру нема вилу, да не постоји Грочанско Дедиње, да марина коју је лично саградио није његова марина, а добио је од инспекције Великог Градишта налог да сруши ту марину. Не верујем да иједан судија може да прихвати ту количину лажи. Ми смо на суду све документовали шта смо писали. Неке пријаве које је Симоновић поднео су одбачене, а видећемо шта ће се догодити са овима по којима се воде поступци“, каже Јовановић.
Цео живот сам се борио против криминала, а проглашавају ме за државног непријатеља
Како се осећа по питању новинарства? Да ли је остварио циљ са којим је писао текстове за Жиг инфо?
Драгољуб Симоновић је био месец дана у притвору прошле године и након тога је био принуђен да поднесе оставку на место председника општине. Или су текстови ипак само донели невољу новинарима овог портала?
„Мислим да смо сада слободнији. Грађани имају више поверења у нас. Не трпимо више притиске које смо као новинари трпели док је на власти у општини био Драгољуб Симоновић. Док је био на власти, он нам је блокирао и посао и уговоре. Нудио је новац, нудио да пишемо и даље за Жиг инфо, али само да то буде под његовом контролом. Ми смо то све одбили, јер или ћемо радити свој посао поштено и како треба или га нећемо радити никада и нигде.“
„Поднели смо пуно пријава против Драгољуба Симоновића и општинских функционера са оптужбама за проневере и пљачке. Ниједна није реализована, а зашто – то ми ни дан-данас није јасно“, каже Јовановић за Цензоловку.
Да ли га атмосфера прогона критичких новинара, хајка, увреде и напади који се чују у Скупштини, где се неки медији проглашавају за „домаће издајнике и стране плаћенике“, подсећају на нападе којима су били изложени новинари портала Жиг инфо пре него што су покушали да га убију?
„Немојте ни себе да запоставите. И ви новинари Цензоловке сте такође непријатељи и домаћи издајници. Издајници су новинари са Н1, Нове С и ми новинари Жиг инфа. И сад замислите да мене, који сам цео живот провео у борби против криминала, прво као полицајац, сада као новинар који се бави истраживачким новинарством и најосетљивијим темама, као што су криминалци који су ушли у политику, сада проглашава неко за домаћег издајника и државног непријатеља. Горак осећај је кад се тако нешто чује. Па то је брука и срамота на шта личи ова наша Скупштина. Испада да свако ко није уз Српску напредну странку да је државни непријатељ и домаћи издајник“, упозорава новинар портала Жиг инфо.
Да ли је потпуно оспособио кућу за живот?
„Довео сам је у пристојно стање. Захваљујући медијима, Славко Ћурувија фондацији, новинарима и поштеним грађанима Србије прикупио средства да могу да живим у њој, а не да плаћам кирију. Има још доста да се уради. Терасе су остале недовршене, гаража и фасада на кући, кухињу још немам, степенице у кући. Али добро, надам се да ћу једног дана скупити новац, мало штедим од пензије. Не могу да штедим пуно јер имамо доста обавеза, дужни смо неким мојим пријатељима који су нам позајмили новац, мада су ми рекли да вратим кад будем имао, отплаћујемо кредите. Недавно сам тек отплатио кредит за кола која су ми спаљена.“
Суђење Драгољубу Симоновићу, бившем председнику Општине Гроцка и високом функционеру СНС, почело је у априлу 2019. године по оптужници која га терети да је наручио паљење куће Милана Јовановића због критичких текстова на порталу Жиг инфо. Затражена је казна од осам година затвора. Оптужницом су обухваћена још тројица саучесника: Владимир Михаиловић, Игор Новаковић и Александар Маринковић, који је у бекству и за којим је расписана потерница. Током годину и по дана судског процеса, рочишта су често отказивана на захтев одбране, а од почетка пандемије ковида број отказаних је почео да претеже над бројем одржаних.
ТЕМЕ ЛОКАЛНЕ, НОВАЦ МИЛИОНСКИ
Милан Јовановић се бавио локалним темама, али је имао „новинарску срећу“ или несрећу да се врло моћни људи баве његовим локалом. Корупција на коју је указао тешка је на милионе. Његови најпознатији текстови тичу се пропале гасификације у општини вредне 29,4 милиона динара у време Драгољуба Симоновића, новац исплаћен – гасовода нема, тичу се приватне фирме коју води Симоновићева ћерка, а која добија велике општинске послове, новца који се исплаћује за неурађен посао, нарастајућег богатства Симоновића и његових сарадника, које је у несразмери са њиховим видљивим приходима, железничких прагова које је снимио у дворишту Симоновића, тадашњег директора Железница Србије…
„Кад је пронашао такозвано Грочанско Дедиње, насеље у којем функционери СНС из Гроцке имају виле и сопствену марину, водио ме са собом кроз жбуње и шипражје како би ми показао. Хтео сам да одустанем на пола пута, али он је био упоран. Бољег новинара истраживача, који притом сва своја сазнања документује, нисам упознао у животу“, рекао је за Милана Јовановића, једном приликом за Данас, његов уредник Жељко Маторчевић и сам жртва прогона због текстова на порталу Жиг инфо који уређује.
Тамара Спаић Цензоловка
