Поштовани господине Мразе,
Чуо сам да сте и ове године посетили нашу земљу, упркос епидемији коронавируса, што је доказ колико смо поправили рејтинг Србије у Лапонији, после толико година назадовања и озбиљних претњи да ће број пакетића на годишњем нивоу бити најнижи у новијој историји Србије.
Проблеме са пакетићима решили смо подизањем фантастичне Јовањице и сад их имамо највише у новијој историји. Такође, тренутно смо и водећа земља у Европи по броју оџака у односу на укупан број становника. Јесте да због тога нећете моћи да видите “прст пред оком” и да ћете можда имати проблема са дисањем, али то је цена коју сам спреман да платим како би Србија постала омиљена Деда Мразова дестинација.
А да сам био добар ове године можете да видите и по томе што сам, иако многи говоре да не дозвољавам никоме да угрози моју доминацију на телевизијама, допустио да ме управо Ви у децембру месецу претекнете по броју појављивања. Реците поштено пред народом, јесам ли вас икада позвао и рекао да не може она реклама за кафу? Или она за газирани сок? Никада! Чак сам и подржао да се што више појављујете, јер много волим ликове из бајки, а и сам неретко практикујем да их причам мом народу.
И баш ме брига што ће ме због тога моји политички противници називати “Вучићу вилењаче”, “Вучићу Рудолфе” или “Ацо Лапонче”. Све сам то ја и немам проблем да они то говоре.
Вама лично, господине Мразе, дугујем извињење због тога што сам вас један кратак период, око петнаестак година, поистовећивао са Шешељем. Воја је својевремено умео да дарује чак и стан, а ту сте негде са габаритом, па сам због тога мислио да Деда Мраз долази из Батајнице, а не из Лапоније. Руку на срце, никада Воју нисам видео са брадом, иако каже за себе да је четнички војвода.
Ако ме питате шта мени треба да поклоните за Нову годину, рећићу вам то отворено, без скривених намера и увијања, јер ја нисам као онај Ђилас који вам је сигурно тражио 619 милиона поклона. Свима је познато да сам скроман човек којем је мало потребно за срећу и зато имам неколико молби за вас.
Прво, не морате ништа да ми доносите, али вас молим да однесете са собом горепоменутог Ђиласа, а са њим и Маринику, Бошка, Вука и све остале представнике опозиције. А кад већ односите, било би добро да покупите и неколицину медија – ових што не зависе од мене.
Односите из Србије и сећање људи на владавину права, демократију, независно судство, слободу говора и кретања, економску сигурност, истину… Ништа нам од тога не треба у нашој прелепој земљи, штавише, смета нам у напорима да је учинимо бржом, јачом и бољом.
Корону не морате да однесете, јер је код нас нема уопште од кад смо је летос победили.
За крај, замолио бих вас да, кад дођете у Србију, одржимо заједничку конференцију за новинаре и да кажете да сте схватили колико је Вучић учинио за ову земљу и да сам ја због тога први председник Србије са којим сте одлучили да се сусретнете. Ко зна, можда то буде почетак једног дивног пријатељства и наговештај озбиљније сарадње и укључивања Лапоније у “Мини Шенген”. То је моја велика жеља.
Толико од мене.
П.С. Уколико не будете имали шта паметно да радите након новогодишњих празника, можете доћи у Владу Србије. Надам се да вам неће бити непријатно да ме ословаљвате са “шефе”.
Живела Србија!
Александар Вучић, председник Републике Србије.
Војислав Милованчевић, Нова РС
