Преносимо у целости завршне речи колеге Милана Јовановића:
Захваљујем се што сам добио прилику да се обратим суду у оквиру ове завршне речи.
На почетку желим да нагласим да осећам олакшање што коначно долази крај овоме дуготрајном и исцрпљујућем поступку, у коме је одбрана Д.Симоновића пре настојала да стави мене на оптуженичку клупу, него што је доказивала неумешаност свог брањеника у злодело које ми је почињено.
А почињено ми је велико злодело.
Ова организована група којом је руководио Д.Симоновић уништила ми је за сат времена све оно што смо моја супруга и ја стицали цео свој живот.
Сву насталу материјалну штету је могуће надокнадити, али неке ствари се више никада не могу надокнадити,нити вратити у првобитно стање.
Ко ће нама вратити душевни мир, спокој који треба да имамо у овим последњим годинама наших живота? Ко може данас да врати здравље моје супруге које је трајно нарушено те ноћи? Она више не спава ноћу, ја слушам бат њених корака по тераси, она претрне од страха на сваки шум. Од једне јаке и здраве жене постала је срчани болесник и лечи се на неуропсихијатрији. То је оно што ме данас највише боли.
Како се могу надокнадити драге успомене које нам је те ноћи прогутао пламен? Ко ће да нам врати драге фотографије, на којима је забележено рођење наше деце, рођендани, венчања, слике наших родитеља? Како да вратимо честитке које су нам унуци написали својом невештом руком, њихове прве цртеже које смо чували све ове године?
Кажите, како би се ви осећали кад вам ваши унуци кажу да се плаше да преспавају код баке и деде?
Желим да нико од вас то никад не сазна.
Никад!
На овом суђењу ја нисам чуо ни једну реч негирања кривице. Одбрана се бавила процедуралним питањима и насталом материјалном штетом. Одбрана се више трудила да утврди колико је супруга имала завеса и гоблена него да одагна сумњу да је Симоновић налогодавац злочина који ми је причињен.
Наравно , ја тих сумњи немам.
Драгољуб Симоновић је налогодавац напада на мене и моју породицу, као што постоји основи сумње да је и налогодавац напада на Жељка Маторчевића коме су нанете тешке телесне повреде.
Циљ ове групе коју је организовао Драгољуб Симоновић није био да запале мој аутомобил, то су могли урадити било где, на паркингу, а да не доведе у питање било чији живот. Али њихов циљ је био да ме лише живота,као и да униште све материјалне доказе које смо прикупили о пљачкању државних предузећа и другим незаконитим радњама, о неоснованом богаћењу њега и његове породице, злоупотребама и проневерама у општини Гроцка, што је потврдила и буџетска инспекција на преко 400 страна извештаја.
О криминалним радњама Симоновића се не би се сада бавио. За то би ми било потребно неколико сати, а и није предмет овог поступка.
Због писања Жиг-инфа о свему томе Симоновић је наредио да ми се исече вода и канализација.
Слао је грађевинску инспекцију да ми руши легализовану кућу. Разне инспекције су ме посетиле чак 37. пута и сви су изјавили да то раде по Симоновићем наређењу. Након паљења моје куће поднео је 16 пријава против Жиг инфа, јер је био убеђен да је спалио све доказе које смо имали.
Као што је тим незаконито стеченим новцем, својим утицајем организовао непосредне извршиоце злодела нада мном, тако је тим истим новцем несумњиво платио да нпр. Михаиловић промени свој исказ. И мени је лично преко посредника нуђено да кажем било коју безобразну цифру, како би цео овај случај отишао под тепих, а Симоновић буде ослобођен. Ја то,наравно,никад не бих прихватио.
Поштовани господине судијо, ја нисам велико и значајно новинарско име. Заправо, за мене нико не би чуо да моја кућа није запаљена. Жиг-инфо је мали медиј који се ипак усудио да својим писањем дирне у осиње гнездо и интересе неких великих играча, већих и од самог Симоновића.
Зато нам је нацртана мета на чело.
Локални моћници су желели да последице које смо претрпели Маторчевић и ја заплаше и све остале новинаре, да нас све натерају да заћутимо.
Зато је важна пресуда коју ће те донети: да покаже да се истина не може ућуткати, да не сме да постоје недодирљиви, да злочин не сме да остане некажњен.
Живимо у грозном времену данас. Ако хоћемо да то променимо, свако од нас мора да пружи свој допринос. Ми смо то покушали кроз наша истраживања незаконитих радњи у општини у којој живимо.
Многи храбри новинари су се такође усудили да јавно проговоре о незахвалним, а нада све опасним темама. Кажем-опасним, јер како видимо писање у Србији често може да вас кошта оног најдрагоценијег што имате-живота. Али ако хоћемо боље друштво,онда сви морамо начинити корак да то променимо.
У том смислу, господине судија,надам се да ће и Ваша пресуда о овом случају бити корак ка истини, правди слободи мисли и говора, те да ће бити одвраћајући пример за све оне који желе да ућуткају новинаре како би несметано користили државне институције и државне ресурсе за своје приватне интересе.
Овде сам чуо претње које су упућене заменику јавног тужиоца. Окривљују Вучића, Верана Матића, новинаре, председнике судова и тужиоца, а и ви господине судија нисте по вољи одбране Д.Симоновића.
Уздам се у вашу правичност,у достојанство судијске функције, али и у Вашу храброст да донесете једину могућу пресуду. Да огласите кривим све извршиоце за злодело које ми је учињено.
Хвала Вам!
ЕЖИ
