Много је парова који имају проблем да добију дете. Они се често суочавају са разичитим проблемима и недоумицама.
Како доктор наводи велики број парова је увек чекао или да спонтано оствари трудноћу или да то уради вантелесном оплодњом (ВТО).
„Кад је ВТО кренула да егзистира на нашим просторима, био је огроман ред парова који је чекао на вантелесну оплодњу. Тако да се не може рећи да их је раније било мање, а сада их има више. Оно што је направило велики продор је то да је данас ВТО много доступнија и да држава сноси добар део трошкова, што значајно олакшава паровима, Држава плаћа и четири покушаја ВТО, за жене до 43 године“, каже др. Стојић.
Доктор додаје да је све већи број порођаја који настају као резултат ВТО и на неки начин се то фаворизује, јер нуди велику шансу паровома, који до сада нису могли да се остваре као родитељи.
„И раније и данас, највећи проблем је неплодност код мушкараца, а ван телесна олодња јесте један од начина да се ово депласира и да то представља коначно решење за неплодност“, каже доктор.
Жене се касније одлучују на трудноћу
Др Стојић каже да „сада имамо једну чињеницу да се све већи број одлучује за рађање у неким, да кажемо, поодмаклим годинама, које можда нису идалне године за рађање. Са друге стране поставља се питање које су то идеалне године. Када год жена затрудни, добро дошло је“.
„Међутим, тачно је да постоји одређени оптимуми када је боље да ћена рађа“, напомиње доктор.
Данас су многобројни проблеми, сматра доктор, како у друштву, тако и на социјалном плану и на личном плану, који на неки начин одлажу моменат затрудњивања, и то можда ствара одређену психолошку тензију код трудница, а што резултује можда неафекватним обраћањем лекару, неадекватним контролама и неадекватном бригом о тој трудници.
„Чињеница је да је дошло до померања биолошког часовника и код жена и код мушкараца. Све већи број жена се одлучије за рађање у каснијим годинама, а управо им вантелесна оплодња то и омогућава и представља у тим ситуацијама коначно решење“, каже он.
Према подацима Института Др Милан Јовановић Батут, 4.000 трудноћа се заврши неповољним исходом, од ћега 1.200 чине спонтани побачаји.
„Није ово време довело до 4.000 неуспешних трудноћа 1.200 побачаја, статистике су увек биле такве“, сматра доктор.
Да ли лекар може да предвиди лош исход?
„Оно што је јако битно је радити на култури наших жена да се обраћају лекару, да одлазе на време код лекара. Зна се тачно колико је предвиђено прегледа у току једне нормалне трудноће, а то је једном месечно, када се раде одређени прегледи и лабораторијске анализе. Постоје одређени протоколи којих се треба држати“, каже доктор и додаје:
„Уколико је то задовољено имамо могућност смањења неповољног исхода. Ви не можете никада такве исходе апсолутно смањити, јер не можете од сваке трудноће направити успешну трудноћу, али можете да превенирате ти и пружите трудници адекватну заштиту, упутите је тамо где треба, организујете све што око ње треба и надати се да ће до краја све бити у реду“.
Он је истакао да здраве труднице имају једну врсту бриге, да оне којима је потребно више прегледа, то и добију, и да је потребно да се ризичне трудноће третирају много боље него што је то до сада било.
И то је начин да се превенира лош исход код трудноћа.
Утицај друштвених мрежа
Сведоци смо да се се савети о труноћи неретко траже, уместо код лекара, на друштвеним мрежама.
Др Стојић каже да је то нажалост пракса у данашње време и да не мисли да је то добар начин информисања јер не можете на тај начин да добијете праву информацију.
„Праву информацију трудница треба да добије од професионалца, што значи од лекара који се конкретно баве том проблематиком, не преко друштвених мрежа, и не преко сајтова, јер ће увек недостајати додатно објашњење. То доводи до анксиозности и фрустрација, и тада труднице нису у стању да препознају праву димензију свога стања, па тумаче све како оне мисле и постављају дијагнозе како се њима допада. Ипак, оно што је потребно је директна добра комуникација са лекаром“, закључио је доктор.
Више на ову тему погледајте у видеу испод.
