Оснивач логора седи му у Градском већу, сам градоначелник Београда слика се са једним осуђеним ратним злочинцем, а за другог, који ће до краја живота бити у затвору, тврди да не зна да ли је починио злочине, нити зна шта се дешавало на ратишту, јер тамо није био. Саговорници Н1 у једном су сагласни са Шапићем – да заиста не зна о чему говори.
Више да понизи одборника опозиције, него да узвиси новог члана градског већа, пре месец дана градоначелник Београда упоредио је биографије Добрице Веселиновића и бившег генерала Војске РС Светозара Андрића, ругајући се одборнику што му у ЦВ-ју стоји да је био менаџер кампање „Хоћу цегер, нећу кесу“.
„Генерал Андрић је био мало озбиљнији од менаџера кампање ‘Хоћу цегер, нећу кесу’.У својој дугогодишњој каријери био је учесник несрећних ратова 90-их и човек за пример. Господине Веселиновићу, биографија генерала Андрића, то су сабрана дела Фјодора Михајловича Достојевског за вашу биографију“, изјавио је Шапић 18. августа 2022.
Јер Добрица Веселиновић није био оснивач логора у ком су људи мучени, силовани и на крају убијани. У сабрана дела Шапићевог човека за пример убраја се и то да за време рата у Босни, као командант Бирчанске бригаде ВРС, наредио „исељавање“ Бошњака из Зворника, а само три дана касније свој потпис ставља на одлуку о оснивању логора Сушица код Власенице, кроз који је, до септембра исте године, прошло више од 8.000 Бошњака и несрпског становништва. Убијено их је више од 1.600.
И ту сабраним делима генерала Андрића није крај.
„Светозар Андрић 14. јула 1995. указом председника РС Радована Караџића бива постављен за начелника штаба Дринског корпуса и то се заправо дешава док егзекуције сребреничких Бошњака још увек трају. Градоначелник би свакако морао да зна и те детаље из биографије Светозара Андрића“, каже Јована Коларић из Фонда за хуманитарно право.
Истина је, међутим, да против генерала Андрића истрага коју Фонд за хуманитарно право тражи још од 2006, још није покренута. Шта хоће ти „мрзитељи Срба“, флоскулом је градоначелник одговарао на критике, те досолио пре неколико дана, овога пута хвалећи се фотографијом са ратним злочинцем осуђеним за злочин на Овчари.
„Слика због које ме већ 10 година напада ‘сво кусо и репато’. Ево нове, као материјал за следећих десет. Опет са Веселином Шљиванчанином“м написао је Шапић на Твитеру.
„Имамо парадоксалну ситуацију да држава, кроз судске пресуде признаје тај злочин, а с друге стране, тај злочин на дневном нивоу негира и минимизира кроз јефтин популизам и ревизионистичке тенденције градоначелника и других“, наводи Коларић.
„Па онда Шапић који се у то време бавио спортом накнадно се жели прикључити свим тим људима који су хушкали на рат или водили рат, не би ли стекао патриотску легитимацију. Када се Шапић слика са Шљиванчанином, онда ваљда тако верује да је постао већи Србин“, оценио је Филип Шварм, главни и одговорни уредник недељника „Време“.
Као патриота легитимисао се градоначелник и крајем јула када је на иницијативу да нареди уклањање мурала ратном злочинцу Ратку Младићу, одговорио да он не испуњава „хашке жеље“. Не зна градоначелник Шапић шта је ко радио током рата у Босни јер, како тада рече, није тамо био.
„Та изјава Шапића да он не зна шта се дешавало за време рата одговарала би мојој изјави да не верујем да се човек спустио на Месец, јер ето, ја нисам био на Месецу, па не знам да ли се Нил Армстронг спустио тамо или није. Свако ко је хтео да сазна и ко жели да сазна без проблема може да сазна шта се дешавало 1991, ’92, ’93… И у Хрватској и у Босни и у Крајини и у РС и касније на Косову. Дакле, могао је и Шапић“, наглашава Шварм.
Да доста тога градоначелник очито не зна – сагласни су наши саговорници, но ипак констатују – већи је проблем што ако ипак зна, нема проблем с оним што зна.
Маја Николић Н1
