Гавриловић: Да се ЕПС-ом управљало стручно, увоза струје не би било

Због неспособности Електропривреде Србије да произведе довољно струје за домаће потребе то предузеће ће бити принуђено да увози електричну енергију из иностранства током предстојеће зимске сезоне.

Оно што је додатни проблем у конкретном случају је то да је струја на берзама зими знатно скупља, јер је њена потрошња тада већа, а ове сезоне њена цена ће бити још “папренија” него иначе због економске кризе настале услед пандемије корона вируса и рата у Украјини.

Разлог због кога ЕПС не производи довољно струје, како објашњава струка, треба тражити у нестручном руковођењу предузећем протеклих година од стране партијских кадрова, у периоду када је директор био Милорад Грчић.

Откривке на повшинским коповима Рударског басена “Колубара” нису добро припремљене, услед тога се производи знатно мање квалитетног угља него што је потребно за потребе Термоелектране “Никола Тесла” те је струје далеко мање него што би могло да се произведе.

С обзиром да две трећине потреба за струјом Србија подмирује из угља а да је крајем прошле године због рђавог управљања ЕПС-ом то државно предузеће доживело низ хаварија, морало је да увози струју што га је коштало чак 1,5 милијарди евра досад.

Очекује се да ће до краја грејне сезоне бити потрошено још толико новца у те сврхе. Због тога ЕПС трпи велике пословне губитке и оптерећен је кредитима.

Највећи губитник у свему томе су потрошачи. Старт грејне сезоне 15.октобра очекују са приличном зебњом да ли ће струје бити довољно и ако је не буде да ли ће се морати суочити са рестрикцијама.

Наиме, велико је питање да ли ће током зиме ЕПС имати довољно новца за куповину недостајућих количина струје из иностранства као и да ли ће расположиве електричне енергије за куповину уопште бити довољно услед негативних ефеката енергетске кризе са којом је суочена Европа па и цео свет.

Такође, познато је да се због сиромаштва, јер је цена струје у Србији због ниског стандарда и даље социјална категорија, као и зато што њихова домаћинства немају техничку могућност да се прикључе на централно грејање или гасоводну мрежу, велики број грађана греје на струју.

То у знатној мери повећава потрошњу и све то може да доведе до рестрикција и то у току хладних зимских дана.

Постоји и бојазан да ће, попут оног што се десило у протеклој грејној сезони, услед недовољне производње струје из термоелектрана, због недостатка угља, бити потребно да се електрична енергија добија из термоелектрана – топлана које раде на гас, што може да доведе до тога да останемо и без довољних количина “плавог енергента”.

Управо је то разлог што надлежни од потрошача у Србији очекују да штеде струју а онима који су спремни да то чине нуде попусте.

Мера штедње јесте један од начина да се Србија заштити од енергетске кризе током грејне сезоне али стиче се утисак да без обзира што надлежни истичу да тиме на адекватан начин штите потрошаче ипак нису предузели све што им је било на располагању како би грађанима олакшали егзистенцију током зиме.

Наиме, поједине развијене земље у тежњи да помогну грађанима одлучиле су се за субвенционисање цена коштања струје и гаса за домаћинства.

Влада Србије није повукла такав корак, који би без дилеме био у корист потрошача, а простора за то је имала тако што би средства из буџета намењена неким другим мање битним стварима или онима које су се показале као неуспешне преусмерила на субвенције за плаћање рачуна за струју и гас, пише Демостат.

У наступајућу зимску сезону грађани Србије пак улазе оптерећени новим вишим ценама струје од 1. септембра у износу од 6,5 одсто. У земљи у којој половина запослених прима зараде у износу до 50.000 свако поскупљење представља велики баласт и додатно бреме, па је такав случај и са овим.

Последице кризе на својим плећима осећа и привреда, која од ЕПС-а купује струју по комерцијалним ценама за разлику од домаћинстава који имају право на регулисане, па је тако и њој од 1. септембра знатно повећана цене струје која сада износи 95 евра по мегават сату.

На тај начин привреди је отежано пословање, нарочито оним индустријским предузећима којима је за производни процес неопходна електрична енергија. И у том сегменту највећи цех ће опет платити грађани због тога што ће привредници повећати цене својих производа и услуга што ће појачати инфлаторни удар и снизити њихов животни стандард и куповну моћ.

Како објашњава стручна јавност без обзира на енергетску кризу Србија није морала да се суочи са бојазни од рестрикција, недостатком енергената попут струје и гаса и скоком цена за индивудуалне потрошаче и индустрију под условом да је ЕПС у стању да произведе довољно струје што на жалост из већ изнетих разлога није случај.

Да је ЕПС из својих копова у могућности да обезбеди довољне количине угља то би резултирало довољном производњом струје у термоелектранама те не би морао да увози струју из иностранства и троши позамашне суме новца и тако оптерећује своје пословање и ствара губитке, каже извор Демостата у Електропривреди Србије који је желео да остане анониман.

– Да се радило одговорно и професионално ситуација би била управо таква, с обзиром на потенцијале са којима ЕПС располаже, предузеће би производило довољне количине угља, довољне калоријске вредности и потребе за увозом не би било као ни страха од тога да ли ће електричне енергије бити довољно и да ли ћемо се морати суочити са рестрикцијама – наводи наш саговорник.

Да грађани не би морали да страхују од тога да неће имати довољно струје током зиме када би је ЕПС довољно производио у својим постројењима, у првом реду термоелектранама, сматра и стручњак за енергетику Велимир Гавриловић.

– Овог лета хидроелектране нису производиле довољно струје јер је водостај река био низак. Међутим са појавом обилних падавина та ситуација се променила и сада ће производња електричне енергије из тих постојења бити већа. Међутим највећу количину струје у Србији добијамо из термоелектрана а ту не производимо довољно струје јер нема потребних количина угља па морамо да је увозимо. Да се ЕПС-ом управља на професионалан начин да се обезбеђују довољне количине угља то предузеће би могло да подмирује комплетне потребе потрошача у земљи. То значи да би цене за потрошаче укључујући ту и привреду могле да буду ниже него што је то сада случај. Исто тако ЕПС би стварао профит из кога би могао да одржава постојећа и гради нова производна постројења. И на крају, у таквим условима, то предузеће би могло и да повећа производњу струје, за око 20 одсто, и да је извози. На тај начин би у ситуацији попут актуелне могло да заради, око две милијарде евра. С тим новцем би могла да се изгради хидроелектрана величине Ђердапа 3 или три хидроелектране величине Бистрице. Разлога за увоз струје и страх од њене несташице и рестрикција не би било – закључује Гавриловић.

Демостат/Данас