Свака мама ће углавном без поговора казати да је имати децу јако лепо и испуњавајуће, да јесте захтевно, али да је то најважнији и најлепши задатак у животу. Такође, многе од њих ће казати и да не знају ни саме како успевају да свом детету обезбеде све неопходно, јер су трошкови за гајење детета, посебно у Србији, прилично велики.
А како то заиста изгледа у пракси, тј. колико новца месечно иде на неопходне трошкове за дете, од бебе, до тинејџера, за Задовољну причају маме из Србије.
Драгослава Стаменовић из Београда (20-месечна беба)
Драгослава Стаменовић (30) из Београда, мама 20-месечне бебе, за почетак каже да је она гледала да што мање купују ново кад се беба родила и да је многе ствари, попут одеће, комоде за повијање, кревеца, оградице, кадице, набавила од оних који су им поклонили јер им више не требају, деца су их прерасла. Што се тиче месечних трошкова, Драгослава каже да то за њену бебу изгледа овако:
„На пелене нам иде око 800 динара сад кад их користи само ноћу, а кад је користио и дневне, онда је трошак био 4.000 динара. Дадиља кошта 70.000 јер још не иде у вртић. Одећу купујемо ретко и по потреби, просек је можда 2.000 динара месечно. Просечни трошкови за обућу су 3.000, за играчке 2.000, за козметику 1.000. Лекове за бебу купујемо углавном за прехладе и на то нам сигурно одлази у просеку 1.000 динара месечно“.
Драгослава истиче и да су, упркос томе што су многе ствари за бебу наследили, доста тога и сами купили. На њеном списку обавезних једнократних трошкова су колевка која иде уз кревет – 18.000, подлога (бабy гyм) – 6.000 мала, 7.000 велика, столица за храњење – 30.000, колица – 16.000, кревет са душеком – 40.000, плакар – 25.000, ауто-седиште – 40.000, носиљка (кенгур) – 10.000, неколико ноша – 4.000, преносни креветац – 8.000.
Дакле, када се све сабере, просечни месечни трошкови за бебу могу да буду око 80.000 динара, и то без хране.
„Искрено, не знам шта да кажем за храну јер беба једе исто што и ми и не знам како да одредим колико одлази само на бебу“.
А када се на све то додају и једнократни трошкови за неопходна помагала за бебу, тај трошак је већи за око 200.000 динара.
Даница Благојевић из Дољевца (двоје деце, 7 и 9 година)
Даница Благојевић из Дољевца код Ниша има двоје деце, која су први и трећи разред основне школе.
„Највећи расход везан за децу су уџбеници. Иако нам Устав Републике Србије гарантује бесплатно образовање, ми као родитељи имамо много скривених трошкова. Као мајка двоје деце за уџбенике годишње морам да издвојим од 200 до 500 евра, у зависности од разреда. Зато сам за децу прибавила бесплатне уџбенике Фондације Алек Кавчић“, каже Даница.
Следећи трошак је школски прибор. „За двоје деце на самом почетку школске године то износи око 50 евра, али током школске године се константно нешто докупљује“.
Следећи трошак је ужина.
„За двоје деце треба издвојити минимум око 50 евра месечно да у школи имају осредњу ужину, што подразумева да некад понесу нешто од куће, да немају увек сокић или млечни напитак, да нема увек нека воћка или посластица…“
Посебна ставка су екскурзије.
„Цена једнодневне екскурзије се креће око 50 евра по детету, са или без ручка. Свакако, деца на екскурзију понесу по 1.000 динара да од тог новца могу да купе сладолед и неку ситницу – играчкицу… Морају и да се обуку у нешто ново јер то је ипак посебна и важна прилика за сваког ђака и јако јој се радују и то минимум кошта 2.000 динара ако се купи на снижењу, рецимо, комплет тренерка и мајица. И притом увек спакујемо деци за пут сокиће, грицкалицке, сендвиче… Дакле, једнодневна екскурзија за двоје деце изађе око 200 евра“.
Полазак у школу поред свих ових наведених куповина доноси и трошак сезонског одевања за јесен и зиму.
„То значи минимум 100 евра и, ако се замени ранац, од 50 до 100 евра. Све то је пример за двоје деце“.
Даница каже да школске активности око Нове године, дана школе, школске славе такође изискују мање трошкове поводом организовања прославе унутар одељења или новогодишњег вашара када сами обезбеђују материјал за израду украса, а потом их сами и купују.
„Часови балета за ћерку су 2.800 динара месечно. Притом, опрема се мења на отприлике две године. Трико и балетанке су коштали 4.500 динара, а ту су и трошкови за струњачу, фитнес блок, обруч, торбу, хулахопке, аксесоар за косу, приредбе и одласке у друге градове на наступе, рентирање костима. Што се тиче фудбала за сина, чланарина је 2.000 месечно, током зиме у сали за физичко при основној школи је 2.500. За опрему – најјефитније копачке за салу су око 2.000 динара, копачке за травнати терен су минимум 4.000 динара, потребна су и бар два дреса, а само један је најмање 1.500 динара, па онда активни веш, рукавице и такође турнири и такмичења, одласци, превоз. На све то, нижа музичка школа је бесплатна, за уџбенике смо дали око 1.000 динара за једно дете, али смо морали да купимо гитару и опрему за око 100 евра“.
Даница каже и да рођендани и дружења такође коштају, а сви желимо да деца буду друштвена и имају другаре.
„Рођендане славимо код куће у дворишту јер је летњи период, те за торту, грицкалице, сок и пицу потрошим око 50 евра по детету. Иначе, родитељи који немају услове да рођендане славе код куће дају и до 200 евра како би њихова деца имала журку са другарима“.
Даница додаје и да деца желе и кућног љубимца и сматра да свако дете заслужује да га има, мада то такође кошта, чак иако су удомили пса и мачку са улице. Саговорница Задовољне каже и да деца желе да имају мобилне уређаје, смарт сатове, бицикл, ролере или тротинет, што није обавезно, али је, како каже, свакако захвално обезбедити деци.
„Трошкови лечења су несносни. Прошле зиме сам за двоје деце спреј за грло, спреј за нос, капи за инхалацију и имуно сируп платила око 5.000 динара. У Србији у овом моменту и поред две радничке плате јако је тешко бринути се о деци и обезбедити бар неке од ових услова. Храна је постала луксуз. Многи наши пријатељи и рођаци масовно одлазе у стране земље ради бољег живота и уређеног система. И ми сами се носимо том мишљу јер не видимо светлију будућност у сопственој отаџбини. Плате су премале, а ради се превише. Све што радимо – радимо за нашу децу и она су нам сва нада за боље сутра и сва радост овог света“.
Марина Манчић из Сурдулице (дете од 8 година)
Марина је мама осмогодишњег школарца и каже да су трошкови за њено дете прилично велики.
„Само за полазак у школицу нам треба најмање 200 евра – ту су патике, ранац, прибор, а да не причам о књигама, чија је цена 12.000 динара. Гардероба је чак и најјефтинија јер има доста акција и попуста, па успемо да купимо све за почетак школе за око 100 евра. Што се тиче ужине, добијамо је у школи и цена је 2.700, али дете не једе све, па увек мора додатно да понесе нешто“.
Марина каже и колико оквирно излазе месечни трошкови.
„Заједно са тренинзима, ужином, додатним прибором и гардеробом која је, наравно, временом заменљива, трошкови никад нису мањи од 200 евра. А плате су донекле само за преживљавање“.
Татјана Јовановић из Београда (двоје деце од 14 и 15 година)
Татјана из Београда је разведена мама двоје деце, сина од 14 и ћерке од 15 година.
„Месечно на њих потрошим око 20.000 динара на ужину, још толико за храну у маркету, око 100 евра за школске потребе, по 4.000 за тренинге, око 50 евра за гориво за потребе одвожења и довожења на различите локације. Све у свему, месечни расходи су око 1.000 евра и више“, каже Татјана која ради у просвети као професорка српског језика.
Каже да јој је плата око 60.000, а алиментација око 30.000 динара.
„Имајући у виду да је скоро све поскупело и да инфлација тек следи, не знам како ћу надаље да изгурам. Подстанарка сам 12 година и сваког дана стрепим да ће наш стан бити издат Русима, а онда не знам шта ћу. Деца расту, а с тим и нове потребе“, каже Татјана.
Она додаје да су на све то ту и повремени трошкови који можда нису присутни сваког месеца, али их свакако треба платити.
„Што се тиче обуће и одеће, рецимо да по сезони по детету потрошим око 150-200 евра. Понекад ми јакне остану од претходне зиме, али будући да деца расту, гардеробу и обућу чешће морам да мењам. Притом, углавном све купујем у аутлет радњама јер за скупље немам средстава. На шишање водим сина једном у пар месеци и то кошта 400 динара. Ћерка је мало ‘скупља’ јер је тинејџерка, па су јој неопходне и разне кремице за лице које јој је препоручио дерматолог, а које нису баш јефтине (једна је око 500 до 1.000 динара). Недавно сам за фиксну протезу дала 60.000 за доњу, а бивши муж 60.000 за горњу. Екскурзије су око 200 евра, а припреме у клубовима где тренирају такође по око 200 евра. Родитељи су се у школама повремено жалили на цену екскурзија, али у питању су, тобоже, биле најповољније понуде“.
Татјана додаје да је опрема за клубове 50 до 100 евра (дресови, копачке), с тим да сину који је голман свака три, четири месеца мора да купује и голманске рукавице које костају око 7.000-8.000 динара јер се брзо похабају.
„Јако је лепо и испуњавајуће имати децу и, упркос великим трошковима, ја ипак остајем оптимиста и ведрог духа, чему учим и децу. Живот је непрестана смена успона и падова и у томе је његова јединственост и пуноћа, а највише лепоте крије се у оним малим животним радостима. Децу учим да је материјални аспект важан, али исто тако и емоције и ментални и спиритуални развој. Док човек има креативности и знања у себи, дотле ће пронаћи начин и да заради. А ако је притом дарежљив, то ће му се на неки начин и вратити. У мом систему вредности новац је битан, али не више од љубави, пријатељства, саосећајности, хуманости, учења и рада на себи“, поручује мама Татјана.
