На међународни дан образовања са жаљењем можемо да констатујемо где се налази данас српско образовање. Налази се на дну и проблеми који га муче гомилају се деценијама.
Према резултатима последњег ПИСА тестирања из 2018. године, чак трећина петнаестогодишњака у Србији функционално је неписмена. То је показатељ застарелости метода и начина рада образовних институција.
Посебан проблем јесте однос према запосленима у образовању. Поред све тежих услова рада, насилних ученика, притисака родитеља ту су и све већи административни захтеви који се од њих траже. Дошло је до промене друштвеног положаја просветних радника, до професионалне деградације и финансијског осиромашења. Половина запослених у образовању ради на одрђено време и на тај начин су подложни притисцима режима. Не може бити квалитетног рада у образовању без одређене аутономије наставника.
Недовољно се улаже у образовање. Инфраструктура је запуштена. Настава се често одвија у неусловним објектима уз недостатак адекватних наставних средстава.
Покрет СРЦЕ полази од чињенице да без квалитетног образовања нема развоја друштва. Потребна је потпуно нова образовна политика како би се започело лечење болесног српског друштва. Потребно је развијати заједницу достојанствених и посвећених наставника и толерантних, активних, слободних и креативних ученика.
Предуслов за ово је обезбеђивање финансијских средстава кроз повећање процента издвајања из БДП-а и одговарајући модел управљања у систему образовања. Потребно је бесплатно, квалитетно и обавезно: предшколско, основно и средње образовање. Побољшање услова рада и материјалног статуса запослених и фокусирање на развој знања и компетенција за 21. век код ученика. За све ово је потребно донети сет закона и променити досадашњу образовну праксу из корена. Уз јаку политичку вољу и посвећени рад у будућности могуће је вратити српско образовање у раван европских држава где и припада.
