Тражили смо правду за наше дете које је само желело да оде на море и Виши суд је донео одлуку да је Ер Србија прекршила људска права, рекао је за Нова.рс професор Филозофског факултета Чедомир Антић говорећи о свом аутистичном сину, коме су пре пет година забранили да лети авионом националне компаније и отерали га са аеродрома „Никола Тесла“.
„Пре нешто више од пет година, почетком августа 2017. године, мој син са делом породице је путовао у Црну Гору на летовање. То је најкраћи лет који вози Ер Србија, до Тивта. Он је у то време имао 10 пуних година и ушао је у 11-ту. Има аутизам и сто посто је инвалид“, почиње своју причу Антић, подсећајући да је њихов син са њим и мајком пре тога путовао у Тунис, Грчку и Египат и никада није било никаквих проблема.
Када су дошли на аеродром, тамо био неки колапс и редови што је његовог сина узнемирило и он се расплакао.
„Учинили смо све по савету лекара, педијатара и неуролога да га не ‘кљукамо’ седативима јер је он био дете у развоју. Аутистична деца нису агресивна и тај плач и вика су његов начин изражавања“, објаснио је Антић, додајући да су са тим суочили када су дошли на аеродром.
Онда се, наставља он, појавила једна млада госпођа у униформи Ер Србије и почела са њим да разговара, постављајући му неумесна питања, говорећи бесмислене ствари.
„Када смо јој објаснили да он има аутизам, да зна да говори али не зна да разговара (он може да каже шта је његова потреба и то је велики успех терапије и рада јер велика већина његових другова у школи не говори) та госпођа се уз врло неумесан начин опхођења према нама, наљутила што смо га уопште довели и рекла нам да ће га скинути са лета“, навео је Антић који је затим, како каже, затражио да поступе по процедури, али те процедуре очигледно није било.
„Одвели су нас код лекара за кога се испоставило да је лекар медицине рада. Један врло неуредан човек, непримереног понашања за некога ко је положио Хипократову заклетву, који је рекао да о аутизму ништа не зна, није чак ни погледао дете, написавши на некаквом папирићу да не дозвољава да летимо, као и да смо требали да му дамо седативе и тако га припремимо за пут“, објашњава отац, присећајући се ситуације са којом се сусрео на аеродрому.
Затим је, наставља Антић, контактирао адвоката који му је рекао да тражи састанак или са дежурним директором или са пилотом који има дискреционо право да прими кога жели у авион.
„Нису ми дозволили, нису ми одговорили уопште и мање-више су избацили са аеродрома мене и мог сина који угрожавамо пројекат режима СНС“, рекао је он, додајући да су затим отишли са аеродрома.
Он је подсетио да је након тог инцидента позвао медије где је наишао на јединствен став подршке, да су уз њих стали скоро сви, чак и неки режимски медији па и државни као што је РТС, док они таблоиди који су одани влади су прескочили то да објаве.
„Једино је Небојша Крстић, који је пословно везан за Ер Србију, тада дао неке неувиђајне коментаре, уз позив да возим дете на море и не правим политичку кампању пред изборе“, навео је Антић са чим се све тада суочавао.
Након што је месец дана захтевао да га прими директор Ер Србије, он је то одбијао али је на састанку, како каже Антић, са родитељима аутистичне деце рекао да су „они вероватно направили неки пропуст али да то више није битно. Једино је успео да дође до „неке њихове правнице која је са још троје правника викала зашто прави кампању против компаније“.
Након тога решио је да подигне приватну тужбу против Ер Србије тражећи да пресуду објаве у новинама и да се обавежу да више неће да врше сегрегацију људи који су болесни, односно да крше људска права.
Указујући на нелогичности које постоје у националној авио-компанији, Антић каже да су у међувремену „дошли до информације да на лету за Њујорк Ер Србије постоје правила која омогућавају остваривање људских права особама са посебним потребама, а на осталим летовима – не“.
„Мој син би могао да путује за Њујорк, на лету који траје 14 сати, колико год да има напад очаја, хистерије и плача, али не може да путује за Тиват и то све зато што је нека несрећница из Општинског одбора СНС Сурчина одлучула тако“, резигнирано прича Антић.
Наводи и да је годину дана тражио мишљење Лекарских комора, психијатара и повереника за заштиту људских права и да је од судског вештака – психијатра и повереника добио потврду да су у Ер Србији кршили људска права, али нажалост не и од локалног одбора Лекарске коморе од којих је „добио једно безобразно писмо које сматра просто солидарношћу са човеком који је нестручан“, алудирајући на лекара са аеродрома.
„После тих годину дана уз тужбу и наредне четири године колико је трајао судски поступак, а из Ер Србије су били без икакавих аргумената, осим поигравања да ли је у питању био аеродром или Ер Србија, на крају је Виши суд донео одлуку да су прекршена људска права. Захтевано је да се та права више не крше, да објаве пресуду и прихваћено је да плате одштету која је прилично симболична јер нисам желео да неко помисли да хоћу на несрећи да се обогатим, али максимум који смо поставили је испуњен“, истиче Антић, додајући да његов син сада има скоро 17 година, када се судски процес након жалбе заврши имаће 22, 23 године, а ако иду у Стразбур можда се деси и да са 30 година добије правду.
Према његовим речима, проблем је у томе што уопште нема процедуре на аеродрому и на летовима о особама са посебним потребама, а након ове тужбе која је подигнута, постигнут је циљ јер је приликом једног недавног путовања видео да су на аеродрому издвојили један посебан ред за особе са посебним потребама.
„Проблем је у томе што грађани нису равноправни, не само они који имају посебне потребе већ и грађани који немају посебне потребе али нису политички моћни. Читав један слој становништва који ради у државној служби, у јавним предузећима који је нешколован, поготово они које доводе партије, размишља о томе шта ће рећи шеф странке односно онај ко га је запослио и ништа га друго не интересује. И ако може да проблем отпише, то би било најбоље“, истиче Антић, напомињујући да су тако и у Ер Србији били сигурни да инцидент са аутистичним дечаком никога неће интересовати.
Кога то интересује у свету у коме гледају Задругу и чекају да вођа из комшилука постане председник месног одбора СНС. Међутим, али су се мало преварили јер када крше људска права поготово деце то не сме да се дозволи, нагласио је Антић.
Пресуду Вишег суда сматра једном победом за људска права јер је сам, без ичије помоћи и притиска на суд, као обичан грађанин извојевао победу, али напомиње да је ово само прво полувреме јер очекује да се Ер Србија жали на пресуду што су и најавили.
„Жалиће се сигурно, али ћемо ићи даље, уверен сам да ће Врховни суд донети одлуку у нашу корист, а ако не идемо даље – до Стразбура“, поручује Антић.
Гордана Петковић Нова
