Ово би могао бити добар низ текстова за наше, некадашње, општинске „владаре“ односно оне који су жарили и палили општином. До душе за све знамо да су жарили али знамо и ко је палио.
Стара гарда се полако осипа. Често смо их критиковали и то најчешће са разлогом, а све у жељи да буде боље. Критиковали смо их и призивали боља времена и боље људе. Време је прошло , њих на политичкој сцени нема, или нема у оној мери у којој су били активни, а ови нови који су дошли ниси они које смо призивали. Нису то они „за боља времена“ и нису то „бољи“ људи. Изгледа, да колико год смо били у праву, Гроцка не путује у бољу будућност. Пут општине више подсећа на слободни пад и полако се приближава максималној брзини.
Треба се подсетити на неке од тих људи, од старије гарде, која је активна била од октобарске револуције па на овамо. Милан Јанковић Жире, Весна Ивић, Влада Зарић, Аца Барац, Блажа Стојановић, Драгољуб Симоновић, Горан Пекарски и други. Требало би сви ми да се подсетимо њих и онога шта су радили. Народна пословица каже да се во везује за рогове а човек за реч.
Требало би да упоредимо њих које смо критиковали и ове сада које изгледа и не вреди критиковати, јер се свака критика одбија као од камена.
Жељко Маторчевић
