Педесетдеветогодишњи возач аутобуса Ж. М. на линији 56 синоћ је у току вожње у Жаркову преминуо пошто му је позлило. По путнике и друге учеснике у саобраћају после ланчаног судара, на срећу, није било озбиљнијих последица.
Овај догађај у јавном градском превозу није први такве врсте у престоници. И претходних година дешавало се да возачи на траси, у току вожње, осете да им је лоше и зауставе возило због безбедности путника, али да нажалост убрзо премнину на лицу места.
Једна од таквих догодила се у новембру 2015. када је педесетшестогодишњи возач ГСП-а на линији 72 преминуо на окретници код аеродерома „Никола Тесла”. Он је непосредно пре него што му је позлило кретао са почетног стајалишта, али пошто је убрзо осетио да му је лоше аутобус је вратио на терминус и искључио мотор. Из аеродрмске амбуланте стигао је лекар који је покушао да помогне возачу, али радник ГСП-а је после петнаестак минута преминуо. Сличан немили догађај десио се и у јуну 2012. када је М.Ђ. (38), возач на линији 51 преминуо у току смене. Када је осетио да му је лоше он је у близини Сајма зауставио возило како не би настрадали путници.
Последњи овакав трагичан исход за воланом у току смене, који се догодио прексиноћ, још једном је отворио питање колико често и на који начин се здравствено контролишу возачи у јавном превозу.
Тренутно важећа правила, што су нам потврдили и превозници, кажу да возачи који превозе децу морају да обаве детељне прегледе (систематске) једном годишње, док остали који учествују у јавном превозу ту проверу обављају на три године. Уколико лекар или лекарска комисија процене да је то потребно, како истичу превозници, поједним возачима период наредне детаљне здравствене провере може да буде и краћи, односно и мањи од те три године.
– Важно је нагласити да, када је реч о овим обавезним здравстевним пергледима, да су то врло детаљне, озбиљне провере – наводи Драго Тошић из Конзорцијума приватних превозника.
Како подсећа, возачи пролазе и редовне дневне психофизичке провере и алкотест. Пре преузимања смене, кључева и возила, појашава Тошић, особа одређена за то сваком возачу проверава да ли је под дејством алкохола, али и у каквом је стању – да ли је под стресом, малаксао, узнемирен, да ли лоше изгледа. Уколико се нешто тако запази, шофер не започиње смену. Иако су ове сдневен провере својеврсна одокативан процена, Тошић наглашава да су они значајни и важни, поготову што особе задужене за те провере одлично познају све возаче са којима раде и могу лако да процене да ли су спремни за вожњу или не.
– Уколико се возач у току саме вожње пожали да му је лоше, без обзира на то где се на траси налази, одмах зауставља возило, и због своје и због безбедности путника и јавља нам се. Ми онда шаљемо другог колегу да га замени на траси, возач коме је лоше указује се помоћ или иде у здравствену установу – наглашава Тошић.
Када смо и пре неколико година писали на ову тему, и у највећем градском превознику су наводили слично, додајући да када год се возач пожали на неке тегобе или слабост у току вожње, упућује се на ванредни, такозвани циљани, преглед. Хитно и без одлагања.
ГСП има и психолабораторију у којој се проверавају психофизичко стање возача, рефлекси, обављају се разговори са стручњацима, а уз помоћ специјалних апарата утврђује се и да ли су шофери под стресом. Ако се открију било какве здравствене промене возач се шаље на прегледе у дом здравља јер су те установе једине овлашћене да утврде да ли возач може и даље да вози. А тамо се до детаља односно послодавца проверавају стање срце, вид, слух, иде се код неуропасихијатра и других специјалиста. Возачи се на циљане прегледе, према речима превозника, шаљу поготово ако су били на боловању дужем од шест месеци или ако су имали повећан број саобраћајних незгода. Слича пракса се примењује и ако се утврди да возач има повишен притисак или шећер. На све то, постоје и изненадне, ненајављене провере промила алкохола у крви.
Ако је ограничено неспособан за рад за воланом шофер се онда привремено распоређује на друге послове, а уколико се појави неко константно обољење трајно се пребацује на неко друго место.
Превозници са којима смо и сада, али и раније разговарали на ову тему, подсећају да, дан када се иде на редовне здравствене провере (које у зависности од превозника плаћају или послодавац или сами возачи) често није најмеродавнији. Јер, уочи прегледа шофери се физички и психички одмарају и не једу превише. Али, у свакодневним околностима није тако, наводе превозници, а наравно и сами возачи.
Фото: Небојша Марјановић)
